Биљни и животињски свет Савског језера, који током лета дневно посети и до 150.000 купача, веома је разноврстан и бујан, а управо такав уравнотежен екосистем обезбеђује да језерска вода буде изузетно доброг квалитета.
„У Савском језеру постоји 20 врста риба, пет врста су грабљивице а остале су врсте које употпуњују флору и фауну Савског језера“, истиче у разговору за Спутњик шеф спасилачке службе Аде Циганлије Миодраг Јовић.
Интересантно је да поред разноврсног рибљег света, популарно београдско језеро настањују и медузе које за разлику од морских медуза не жаре купаче.
„Медузе су се појавиле пре пет година и то је још један од доказа да је вода јако чиста. То су слатководне или хидро-медузе које живе у топлим и стајаћим водама, а бораве искључиво у оним екосистемима у којима је вода изузетног квалитета. За купаче не постоји никаква опасност, хидро-медузе су мирољубиве, не жаре и једноставно су ту као још један од показатеља да је Савско језеро изузетна локација за боравак и купање“, каже Јовић.
Једна од чувених урбаних легенди које круже Београдом односи се на џиновске сомове који крстаре Адом. Управо њих окривљују за дављење купача, нарочито током ноћног купања у језеру.
„Има истине да у језеру постоје изузетно велике рибе које се налазе на дну. Оне не одлазе са дна јер су превише тешке да би могле да крстаре језером. Изузетно су битан део екосистема зато што су лешинари и скупљају сав отпад који падне на дно. Међутим, од њих апсолутно не постоји никаква опасност по људе, јер нигде у свету није забележен случај да је сом напао човека. Дакле, легенда је да сомови нападају и вуку на дно, али је истина да у језеру постоје рибе чија тежина прелази 50 килограма“, тврди наш саговорник.
Поред габаритних сомова, становник „београдског мора“ јесте и толстолобик, риба из породице шарана која може да нарасте и више од једног метра.
„Толстолобик је такође мирољубива риба која се храни травом и од ње не вреба опасност. Тачно је да се све врсте риба током дана, када је присутно пуно купача, повлаче у неке забитије делове језера у којима могу мирно да бораве. Ноћу излазе на површину, не нападају, али могу да прођу поред вас и да вас закаче. Међутим, током ноћног купања не постоји опасност од уједа или наношења било какве повреде“, објашњава Јовић.
Иако су сомови врста риба које никада не напада плен већи од њих, пре две године београдски медији објавили су вест да је купача на Ади ујео сом. Прича је поткрепљена фотографијама на којима се виде ране на нози купача.
„То није утврђено до краја. Наш ихтиолог Александар Хегељиш видео је угриз и закључио да не може да буде сигуран да ли је у питању ујед сома или је рану проузроковала нека конзерва или флаша, нарочито имајући у виду да у свету није забележен ниједан случај да је сом напао људе“.
Посебно је занимљиво да је од скоро становник Аде и једна корњача из далеке Калифорније.
„Не знамо како је ту доспела, претпостављамо да је неко пустио. Она је такође једна од врста која живи у слатким водама високог квалитета. Надамо се да ће ускоро бити и више корњача које ће обитавати у језеру“, наводи Јовић.
Он напомиње и да велику, ако не и најважнију, улогу у очувању екосистема има и језерска трава. Она пречишћава воду и скупља све отпатке којима се храни и апсорбује их. Приче да је трава опасна и да купаче вуче на дно такође спадају у домен легенда, па је веома битно да када вас трава додирне, не паничите и наставите да уживате у чистој води Савског језера.
