Филијале руске „Сбербанке“ покренуле су више судских поступака против „Агрокорових“ фирми како би запленом њихове имовине покушале да надоместе штету од 37,7 милиона евра. Конкретно, тражи се заплена удела који фабрика воде „Јамнице Загреб“ има у ћеркама фирмама „Мг Мивела Београд“ и „Јамница Марибор“ зато што је била гарант кредита који није враћен руској банци.
Тако је пред Привредним судом у Београду „Сбербанка Загреб“ тражила заплену имовине „Мг Мивеле“ због невраћеног кредита од 34,5 милиона евра. Исти поступак пред судом у Љубљани покренула је тамошња филијала „Сбербанке“ и због неизмиреног кредита од 3,2 милиона евра тражи заплену имовине фабрике воде „Јамница Марибор“.
У „Сберанци Београд“ везано за поступак који је руска банка покренула пред београдским судом, Спутњику је речено да они у то нису укључени, већ загребачка филијала банке, па то не би могли да коментаришу. Укупни дугови хрватског концерна, највећег на Балкану, који у четири државе запошљава око 60.000 људи, од којих око 11.000 у Србији, процењују се на око шест милијарди евра. Од тога, дуг руским банкама, ВТБ и „Сбербанци“, које су највећи повериоци „Агрокора“, износи 1,3 милијарде.
Због најновијег поступка који је у Београду пред судом покренула „Сбербанка“, принудна управа „Агрокора“ на челу са Антом Рамљаком је, такође суду, поднела захтев да се и у Србији призна поступак принудне управе. То подразумева да принудна управа у крајњем одлучује о судбини фирми у Србији чији је „Агрокор“ власник.
Такво исто решење је већ добила од суда у Љубљани за територију Словеније, иако је словеначки „Меркатор” према купопродајном уговору са „Агрокором“ испословао да има посебан рачун и да се његова средства не могу користити за подмиривање дугова загребачког концерна.
Уз те вести на појединим овдашњим порталима су се појавиле и оне да „Меркатор” у Србији од идуће године затвара велики број малопродајних објеката, док хрватски медији пишу и о томе да је ситуација у „Агрокору“ таква да ће бити неизбежан отпис старих потраживања пре свега добављачима робе који, међутим, нису спремни да опросте дугове.
Повод за нове најаве отписа потраживања су крајем прошле недеље објављени подаци о пословању „Агрокора“ у првој половини године, који, како се процењује, указују да болни резови у концерну тек предстоје. Без резања старих потраживања, и то радикалног, изнад 50 одсто, слажу се економски аналитичари, „Агрокор“ ће се тешко извући. А остатак потраживања ће се вероватно враћати кроз временски период дужи од десет година. Бољи сценарио није реално очекивати јер се није променио пословни модел у „Агрокору“, сматра економиста Дамир Новотни.
Шта нове околности значе за стање „Агрокорових“ фирми у Србији и за запсолене у њима, од чијих прихода живи читав један град од око 45.000 људи?
Министар трговине Србије Расим Љајић за Спутњик каже да ништа од свега тога није утицало на пословање „Агрокорових“ фирми у Србији и да су нетачне приче о затврању 100 малопродајних објеката „Меракатора С”.
„Да постоји проблем — постоји. Као што је постојао пре, он постоји и сад, али ништа ново се није десило због чега би у Србији требало да будемо посебно забринути“, каже Љајић.
Ништа се, подвлачи он, ново не дешава у односу на период када је та криза практично ескалирала. Логично је, напомиње министар трговине, да „Сбербанка“ тражи да заштити своје интересе, као што је и легитимна наша позиција да на сваки начин спречимо одливање капитала из „Агрокорових“ ћерки фирми које послују у Србији.
Он напомиње да Србија у постојећим законима има механизме и инструменте да то спречи. Њима се, сматра он, уједно штите интереси запослених, али и добављача.
Љајић напомиње да за заштиту наших интереса није било потребно да Србија доноси посебан закон, како су то урадили у Хрватској и у Словенији.
„Постојећи закони и регулатива нам дају основа за тако нешто да спречимо било какве тужбе, контратужбе. Ми нисмо прибегли тим механизмима, већ нечему што је утемељено у нашој регулативи која је у складу са међународним стандардима“, тврди он.
Љајић је био изричит да нема никаквих најава за затварање стотину малопродајних објеката „Меркатора С” у Србији.
„Ми смо у контакту са пословодством ’Меркатора‘ у Србији и никада нам нису дали до знања да би то могло да се догоди. А посебно не у том обиму. Уколико будемо имали било какве податке о затварању малопродајних објеката будите уверени да ћемо их саопштити. До сада нама компанија није указала да би могло да се догоди ништа слично“, каже министар трговине за Спутњик.
Напротив, каже Љајић и наводи да му је у данашњем разговору са пословодством „Меркатора С” речено да је та фирма у Војводини недавно отворили три нова малопродајна објекта, а до краја месеца отвара четири у Београду.
На питање да ли и даље држи састанке са добављачима, како је то било на почетку отварања случаја „Агрокор“, он каже да у министарству имају отворену телефонску линију и редовно их позивају да изнесу проблеме које имају.
„За сада немамо никаквих информација о проблемима нове врсте, нити индиција да би до њих могло да дође“, каже Љајић за Спутњик.
