„У исто време, верујем да је од свог говора у Минхену 2007. године изазвао Сједињене Америчке Државе, њихову моћ и концепт униполарног система. Он предлаже свет равнотеже, свет више центара моћи. То је његов циљ“, истиче амерички режисер у интервјуу за „Данас“.
Коментаришући односе Србије и Русије, Стоун каже да су везе између Србије и Русије јако старе, али се ограђује да специфичности тих односа ипак не познаје најбоље.
Он је прецизирао да када говори о Западу обично говори о Америци, јер је она центар свих тих активности.
„Говоримо о Западу, али друге земље немају слободну вољу. НАТО контролише Европу. И као што каже Путин, ти људи нису савезници већ таоци. Зашто? На њиховој територији се налази нуклеарно оружје и може се користити само по вољи Американаца. То нема везе са Британцима, Французима, Италијанима… Шта се дешава у кампу Бондстил на Косову? То је једна врло озбиљна огромна војна инсталација. То је озбиљна ствар. Ми смо велика империја, а то нико не говори“, каже Стоун.
Велики део филма чине Стоунови разговори са Путином о ситуацији у Украјини, и посебно на Криму. Али и током таквих тема, режисер не доводи у питање Путинов став, чак ни када су у питању етнички засновани референдуми.
„Није било никаквих немира на Криму у поређењу са другим деловима Украјине. Зашто? Да је било незадовољних резултатима референдума, то би се досад показало. Косово се догодило и појавила се идеја на Западу да аутономија треба да постоји. Шта мисли Запад, зашто би аутономија требало да постоји? Косово се одвојило и Србија није имала никакве везе са тим. Кренули су својим путем. Ова ситуација је настала тако што је кримски парламент који постоји по свим украјинским законима гласао за референдум. И тај референдум се догодио. Путин сам каже да су то људи са Крима желели. У то време је постојао велики страх на Криму да ће се нова власт обрачунати с њима. Страховали су да ће насиље доћи до њих. То је занимљива прича. Појавило би се насиље да је заиста било проблема“, сматра Стоун, додајући да не зна довољно о односима унутар Босне и Херцеговине да би могао да говори о томе у поређењу са референдумом у Украјини.
Он сматра да је Путин био „невин“ првих година своје владавине када су у питању односи са САД, те да се пробудио негде 2006. године, да би годину дана касније својим говором у Минхену показао шта жели.
„Не сећам се да је ико у Америци ишта писао о том говору, а он је готово као манифест. Путин каже да свет више не може да буде униполаран. Мора да постоји више центара моћи. Он то говори све време, али га нико не слуша. Он истиче да морамо да имамо мир. У Америци сви живе од данас до сутра. Трамп твитује шта се догађа у том тренутку, и све вести су дневни догађаји, али Путин говори како треба гледати у 20-50 година у будућност. То треба држави — вођа који размишља о будућности. Не видим да тога има на Западу. Запад се понаша као богати пијани банкротирани милијардер који живи од данас до сутра. Сада ћемо позајмити паре, а сутра ћемо да размислимо како ћемо да их вратимо“, закључио је Стоун.
Амерички режисер је представио је на 23. Сарајево филм фестивалу свој нови филм „Интервју с Путином“. Интервју је изазвао велико интересовање гледалаца, па је на основу њега објављена и књига, у коју су ушли и делови текста који нису стали у четворосатни филм. Књига ће се ускоро наћи на киосцима у Србији.
