До скоро, Америка је била држава у којој је изгледало да елита има контролу и да нација пристаје да се њоме влада на начин којим се владало, каже Смајловићева. Сада је Америка подељена земља која се зачас посвађа око свега, каже она.
Нова линија поделе дошла је са избором Доналда Трампа, који је први амерички председник кога елита унисоно одбацује, док они који га подржавају захтевају, како Смајловићева каже, трагање за новим путем у коме се они неће осетити хендикепираним.
„Сада видимо да он тешко проводи и свој програм из кампање. Све ово говори да се у Америци нешто променило. Читав електорски систем у Америци подешен је тако да не може да победи неко ко није из елите и ко није спреман и планиран да дође на власт. Сада се то десило и сваки сукоб се враћа на ту исту линију, за и против Трампа“, каже Смајловићева.
Америка је од свог настанка била подељена земља, осим у периодима ратова, али многа питања делила су америчке грађане, каже Адамовић. Елита је успевала да држи ствари под контролом, мада је понекад прибегавала и, како каже, радикалним методама.
Пошто од „руске опасности“ нема ништа, каже Адамовић, наратив се мења и сада Доналда Трампа треба представити као „новог Хитлера“.
„То је напад елите и на његове присталице који нису бели супремационисти, бели националисти и не знам које све називе користе либерални медији да би дисквалификовали те људе или, како је то Хилари Клинтон рекла у кампањи, јадници. Либерална америчка елита изгледа да је заборавила сопствени народ. Постоји сјајна књига америчког историчара Кристофера Лаша, који је себе сматрао левичарем и прогресистом, који је написао књигу ’Побуна елите и крај демократије‘. Он је одлично објаснио како је текао процес када је америчка елита потпуно заборавила на свој народ и окренула се неким другим вредностима. Ми смо у победи Доналда Трампа доживели кулминацију тог процеса, када је народ решио да преко Трампа узврати својој елити“, каже Адамовић.
Према начину на који су „митинг и контрамитинг“ у Шарлотсвилу организовани, дâ се претпоставити да демократама, чији је члан и градоначелник Шарлотсвила, како Смајловићева каже, иде вода на уста од среће.
Власти Вирџиније дале су дозволе за организовање оба скупа, а полиција је била исувише уздржана. С обзиром да су улични протести у Америци чести, полиција је лако могла да раздвоји две групе, каже она. То се, међутим није догодило.
Демократе су у Шарлотсвилу однеле победу над Трампом јер су придобиле јавно мњење и успеле да покажу да су њихови противници убице.
На примеру Шарлотсвила види се на шта је све америчка „дубока држава“ спремна и докле ће ићи у обрачуну са Доналдом Трампом, каже Адамовић.
„Борба против Доналда Трампа буквално не престаје. Она из дана у дан траје, од његовог уласка у Белу кућу до данашњег дана. Он је и те како под свакодневном баражном ватром на разне теме. Са друге стране, Пет Бјукенан, амерички палеоконзервативац, у једном тексту се запитао: ако се одрекнемо сопствене историје, ко смо, на чему ћемо темељити свој идентитет. Ако бисмо данашње стандарде примењивали на америчку прошлост или на било коју прошлост било које државе, могли бисмо да пронађемо много разлога за оно што се покушава у Шаролтсвилу“, каже Адамовић
