Иако се за премијера Пленковића говори да је бриселски, немачки или амерички „играч“, он је пре свега свој човек, који у глави има само један циљ — сопствену каријеру, један је од закључака у психопрофилу.
Сви саговорници „Експреса“, каже новинар тог недељника Борис Рашета, наглашавали су евидентну чињеницу да Хрватска „има премијера код којег су наглашени елементи нарцизма“.
„Он мора да изведе ову Владу до краја и неће ићи на ванредне изборе, осим ако није тврдо уверен да може да их добије. Бити ’пропали премијер‘ није референца ни за Брисел, ни за УН, ни за шта“, навео је Рашета.
Пленковић зато, наглашава новинар, опсесивно чува лабаву већину са којом не може да спроведе ниједну реформу.
„Пленковић, кажу људи који га добро познају, након Хрватске — један или два мандата — кани да иде у Европску комисију, можда чак и за председника Комисије, што није незамисливо“, навео је Рашета.
Он додаје да је анализа психолога показала да је нарцизам заједнички именитељ чланова Владе.
„Људи који политички страдају су авети, сабласти које ходају планетом лишене живота. Политичка смрт њима је тежа од биолошке. Многи имају истрионски поремећај, опсесивно желе на велику позорницу. И док су на њој, под светлима рефлектора, они осећају важност, самопоштовање, интегритет… Кад падну, постају развалине које изазивају жаљење“, тврди Рашета.
Он истиче да је уочено да већина хрватских политичара нема никакву грађанску професију, осим евентуално лекара.
„То су интелектуалци опште праксе којима су Сабор и политика, нажалост, једини занат од којег могу како-тако пристојно да живе“, закључио је новинар „Експреса“ у разговору за загребачку телевизију Н1.
Танјуг
