Какво је то лицемерје њихових политичара, бизнисмена и стручњака за медијски рат, који годинама оптужују сиријско руководство и савезнике Дамаска за оно што они сами раде, каже војни аналитичар Владимир Богатирјов поводом тврдњи заменика министра иностраних послова Сирије Фејсала Микдада да су у напуштеним складиштима терориста у Алепу и околини Дамаска пронађене хемијске супстанце. Произвеле су их, како је прецизирао, компаније „Федерал лабораторис“ и „Нонлитал технолоџиз“ из САД, као и „Дифенс УК“ из Велике Британије.
На тај начин, сматра Богатирјов, САД и Велика Британија крше не само међународне споразуме и конвенције, већ и све принципе коректног понашања на међународној сцени.
„Савет безбедности УН мора да престане да дели терористе на добре и лоше и да нађе начина да затвори све канале снабдевања терориста хемијским оружјем. Неко мора јасно и гласно да каже да политика Вашингтона и Лондона, која је усмерена на рушење ’неподобних‘ режима уз помоћ терориста, јесте злочиначка политика. То се пре свега види у Сирији“, наводи руски стручњак.
Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова је оценила да је „ван сваке памети“ снабдевати терористе хемијским супстанцама, док је стални представник Русије при УН Василиј Небензја позвао УН да провере те информације, додајући да се то може учинити и преко овлашћења заједничког механизма истраге. У УН кажу да испитују све изјаве о примени хемијских супстанци, али засад не коментаришу тврдње сиријских званичника.
Из Пентагона тврде да Вашингтон пружа помоћ само провереним групацијама које се боре против ДАЕШ-а, истичући да у ту помоћ ни сада, нити било када у прошлости нису улазиле хемијске супстанце. Слични деманти стижу и из Лондона. Британија не испоручује смртоносно оружје ниједној од страна у Сирији, наводи Форин офис.
Стручњак за хемијско оружје и бивши инспектор УН у Ираку Антон Уткин истиче да је поводом тврдњи званичног Дамаска неопходно спровести темељну истрагу.
„Требало би установити на који начин су те супстанце допремљене у Сирију. Осим тога, неопходно је истаћи да се ради о агенсу за онеспособљавање демонстраната. Та хемикалија није на листи Конвенције о хемијском оружју и њено коришћење, на пример, током протесних акција није забрањено. Проблем је што тај гас одмах прелази у категорију ’хемијског оружја‘ ако се користи на ратишту“, објашњава Уткин.
Како каже, велико је питање и када су произведене те отровне супстанце. Ако су произведене пре неколико година, поставља се питање ко је испоручио гас милитантима.
„Не мислим да је то директно урадила Америка, највероватније то је урадио неко ко је купио агенс од Американаца или Британаца“, наводи бивши инспектор УН.
Све то говори да је светској заједници потребна нова конвенција о хемијском оружју, односно о хемијском тероризму, која би била усмерена против неких приватних компанија и фирми које помажу терористима, изричит је Уткин.
На питање хоће ли бити икаквих последица за фирме или земље из којих су те фирме уколико се ипак потврди да су сиријске информације тачне, Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду каже да сумња у то.
Јанковић истиче да се ништа није десило ни администрацији Џорџа Буша Млађег и британског премијера Тонија Блера када су лажно тврдили да Садам Хусеин има оружје за масовно уништење.
Кад је реч о употреби отровног гаса у Сирији, Јанковић подсећа да је један од најпознатијих америчких новинара Симор Херш 2013. и 2014. године написао чланке о употреби гаса у Сирији, где је навео да америчке војне агенције знају да је Нусра фронт уз подршку Саудијске Арабије и Турске употребио гас у Источној Гути за шта су биле оптужене сиријске власти.
„Херш је објавио и датум када је (америчка) војно-обавештајна агенција доставила председничкој администрацији доказе да Нусра фронт поседује сарин. Затим је тај гас анализиран у Великој Британији и утврђен је да то није гас који је тада поседовала сиријска војска. И опет ништа. Да ли је неко због тога напао Нусра фронт? Не! Да ли ће неко сад напасти те компаније ако се докаже да су оне испоручиле неки гас? Не!“, констатује Јанковић.
Не би било први пут да западне земље, посебно САД, достављају оружје нелегалним наоружаним формацијама. Јанковић подсећа да су Американци помагали муџахединима у Авганистану.
Друга је ствар, додаје наш саговорник, што су се ти муџахедини касније окренули против њих.
Јанковић такође наводи и пример из рата у БиХ, где је Запад, првенствено Америка и Британија, сарађивао чак и са Ираном на допремању оружја.
„Оружје је стизало у БиХ из Ирана уз знање и неку врсту логистичке помоћи Запада муџахединима у БиХ“, каже он.
