„Свака животиња која се креће површином Земље мора да иде од тачке А до тачке Б. Да би то урадила, она мора да користи, са једне стране, ’мапу‘ да схвати у ком правцу се креће, а са друге стране — ’компас‘, да би могла да се оријентише. Веома важан моменат, концептуално формулисан још педесетих година, али који још увек није јасан многима јесте следећи: мапа и компас су две повезане а истовремено и одвојене ствари, и не морају бити засновани на истим принципима“, каже руководилац истраживања Никита Чернецов, водећи истраживач Зоолошког института Руске академије наука.
Немачки научници су још средином 20. века открили постојање „магнетног компаса“ код животиња, али за доказ постојања „магнетне мапе“ им је требало много више времена — па је оно експериментално доказано тек последњих десетак година.
„Трстењаке, рецимо, можемо преместити у Москву и они ће схватити да су пребачени са трасе миграције на исток, па ће променити своје активности и начин понашања у специјалним кружним кавезима. А можемо им, на пример, створити и такве магнетне услове баш у Москви, не превозећи их никуда, да се они понашају баш као да се налазе на траси миграције“, рекао је Чернецов.
За навигацију по географској ширини птице користе укупни интензитет магнетног поља и магнетни нагиб, који варира од севера до југа. Научници су наставили своје истраживање, показујући како трстењаци решавају проблем географске дужине, односно како разликују запад од истока.
„Људи су решили проблем географске дужине тек у 18. веку. Пре тога поморци нису могли правилно да измере дужину, што их је коштало много новца, али и много људских живота. Они су то решили креирањем врло прецизних хронометара: имате сат који калибришете према локалном времену, али и сат са одређеним фиксираним временом, на пример, према Гриничу“, додаје Чернецов.
Птице не користе ову методу, установили су руски научници. А онда се дошло на идеју да можда користе промену магнетне деклинације када се окрећу са запада ка истоку — то јест разлику у правцу географског и магнетног севера. На пример, у Москви је магнетна деклинација 10 степени. То значи да северна стрелица магнетног компаса не указује на Звезду северњачу, већ 10 степени удесно.
„Да бисте при оријентацији искористили магнетну деклинацију, потребно је да користите магнетни компас, за који се зна да га имају птице, али и астрономски компас, којим су такође ’опремљене‘, и да упоредити добијене вредности“, објашњава научник.
Да би експериментално потврдили ову хипотезу, група Чернецова је у Калињинградској области ухватила 15 одраслих и 25 младих трстењака (Acrocephalus scirpaceus). Они су смештени у посебне Емлена кавезе који прате понашање птица. У таквој „ћелији“ могу да виде небо, да процене да ли је дан или ноћ и да добију све потребне сензорне информације. На дну кавеза се налази резервоар са мастилом: птица коју миграциони инстинкти вуку у одређеном правцу, оставља трагове на папиру конусног облика на самом врху кавеза.
Контролна група птица се оријентисала тачно тамо где би и требало — ка југозападу, где зими и лете селице, а за експерименталну групу научници су мало „преселили“ магнетни север: променили су само један параметар магнетског поља за трстењаке. Наиме, истраживачи су их „преселили“ на исток Шкотске.
„Птице су, уместо ка југозападу, почеле да се оријентишу ка истоку–југоистоку, тј. понашале су се као да смо их заиста однели у Шкотску. Удисале су исти ваздух, гледале исте звезде, сунце им је излазило и залазило у исто време, променили смо им само један параметар — деклинацију“, додаје Чернецов.
Истовремено, изгледа да се навигација заснована на магнетној деклинацији појављује само код птица „са искуством“, док су младе птице при виртуелној селидби у Шкотску биле збуњене и тешко су се оријентисале у правом смеру.
Сада научници планирају да тестирају своја сазнања и на другим врстама птица и животиња које мигрирају.
„Трудим се да будем веома опрезан, јер, као што показује пракса, иако птице користе сличне опште начине и сензорне системе за оријентацију и навигацију, специфична решења за различите врсте, па чак и популације могу бити другачија“, објаснио је научник.
Претходно су научници из САД, Норвешке и Исланда утврдили да јегуље користе земљино магнетно поље како би пронашле пут од Мексичког залива до Европе.
