Ово им је прва акција гашења пожара у другој држави. Цео радни век први пилот Владимир лети на Ми-8, каже да је то идеалан хеликоптер за интервенисање на неприступачном, планинском терену Србије. Прво га је возио као припадник војске, а када је пензионисан, сматрао је да је потребнији министарству за ванредне ситуације него цивилном ваздухопловству. Рад у војсци не разликује се много од овог у Министарству, каже Владимир Серишев.
„Сваки лет, сваки излазак на терен је непоновљив. Носи нове емоције и адреналин. Суштина је у томе што ниједан лет не личи на претходни, за нас пилоте сваки лет је срећа и радост, нови доживљај који са собом носи нешто лепо. Срећан сам што радим баш овај посао. У летењу и овом раду проналазим лепоту. А посебно задовољство је у томе што знам да радим нешто веома корисно, што имам резултате“, каже он.
Обојица изузетно скромни, пилоти нису желели да говоре о великим међународним акцијама спасавања, али Ришат открива да му је у сећању остала Африка. Превозио је рањенике током ратног сукоба у Судану са колегама из Уједињених нација. Сећа се и посете Србији 2014. године. У време великих поплава учествовао је у дистрибуцији помоћи, летео у Шабац и Обреновац. У Министарство сам прешао из цивилног ваздухопловства и драго ми је, лепо је знати да чиниш нешто добро, каже копилот.
„Помажемо људима, то је суштина нашег посла. У Русији најчешће летимо када се догоди саобраћајна несрећа. Превозимо повређене којима живот зависи од брзог пружања одговарајуће помоћи, возимо их у најближу болницу. Али то је само део посла. Ето, овде смо због пожара, помагање људима је суштина и најлепши део посла“, каже Ришат.
Оба наша саговорника прошла су посебну обуку за гашење. Пре налета над ватром, хеликоптер помоћу специјалне опреме захвата воду из најближег језера или реке. Вода мора да буде дубока најмање три метра и што чистија. Такозвано „ведро“ којим се захвата носи од три до пет тона, а о томе колико ће захватити и где ће воду избацити, брине још један члан посаде. Да су одлично синхронизовани видело се и у Србији. До сада су имали три радна дана, сваки пут када су полетели, пожар је угашен.
Иако раде у најбољој спасилачкој служби на свету, Владимир и Ришат не желе да причају о великим изазовима са којима се сусрећу. Све страхоте које доживе спасиоци који ризикују животе на земљи, они гледају из ваздуха. Владимир каже да то не значи да им је лакше.
„Дискутабилно је коме је лакше, нама или другарима који раде на земљи. Услови летења нису увек једноставни. Има и тешких дана и ситуација, понекад летимо по јако лошим временским условима, тада је посада хеликоптера у прилично незавидном положају, тешко је радити када је облачно, по киши и невремену, нађете се у великој неизвесности. Ноћно летење хеликоптером није препоручљиво, али понекад је неопходно, па палимо моторе, такав је посао, најважније је помоћи унесрећенима“, објашњава командир посаде Ми-8.
Како би избегли тешке теме, Ришат враћа причу на почетак. Иако је био у Србији, дочек као овај на аеродрому „Константин Велики“, није очекивао. Дежурства трају од раног јутра до шест поподне, па посада у вечерњим сатима упознаје лепоте југа Србије, пре свега људе.
„Људи су срдачни, Срби су гостољубиви, добри. Срећу нас са радошћу, увек им је осмех на лицу, осмех и захвалност што помажемо, што смо овде у једној овако хуманој мисији. Препознају нас, иако се на улицама Ниша не разликујемо од других туриста, не облачимо се и не понашамо као размажене звезде“, каже у шали.
Ришат напомиње да је блискост Србије и Русије видљива на сваком кораку. Велика је сличност између наша два народа, у језику, култури и обичајима, а ми смо у прилици и да вашу земљу сагледамо из другог угла, додаје.
„Добра страна овог посла је што видите све из ваздуха, а Србија је прелепа. Поред тога што су људи добри, гостољубиви и вредни су. Из хеликоптера смо видели прелепу природу, пуно зеленила. А најлепше је видети да су поља обрађена, да је доста земљишта искоришћено. Одозго видимо људе у пољима како раде, то је лепа слика и велики плус за вас, што сте пољопривредна земља“, каже копилот.
Његов колега се слаже да је наша земља много лепа, иако се пространство Русије не може мерити са Србијом. То нам понекад отежава посао, додаје шеф посаде.
„Прошле године деца су кренула на сплаварење, били су на екскурзији на граници Нижњеновгородске и Кировске области. Док су се спуштали низ реку, родитељи су изгубили контакт с њима. Алармирали су Министарство за ванредне ситуације. Одмах смо кренули у хеликоптерску потрагу. Нашли смо их, деца су била безбрижна, спуст им је био толико забаван да нису ни приметили да им телефони нису у мрежи. Хвала богу што је то био разлог њиховог ’нестанка‘“, каже Владимир уз осмех.
То су лепе слике за памћење, а о ружним Владимир и Ришат не желе да говоре за Спутњик. Кажу да ружне слике треба што пре заборавити, управо због природе посла којим се баве. Пилоти Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације морају да буду сабрани у сваком тренутку.
Нисмо могли да не приметимо да Владимир личи на председника своје земље, Владимира Путина. Интересантно је видети да се неко тако „пилотски“ суздржан и достојанствен из срца насмеје.
„Немам коментар. Добро, могу да вам кажем да је то приметила и моја супруга“, каже први пилот, а колеге додају да су многи присутни на аеродрому када је Владимир слетео у Ниш помислили да је Путин лично дошао да брани Србију од пожара.
Ми-8 у Нишу дежура до краја месеца, а ако се паклене врућине наставе, остаће и дуже. Иако ужива у добром друштву и храни, Владимир једва чека да се врати жени и деци у Москви. Ришат, који је још увек момак, не жури кући. Познато је да су Рускиње једне од најлепших жена на свету, а Ришата смо питали какве су Српкиње. Као из топа одговара; „Српкиње су Рускињама сестре. Прелепе и шармантне“, каже уз осмех копилот руског Ми-8.