Ту, алтернативну санкцију, наиме, могуће је изрећи само уз сагласност окривљеног, а код нас се изгледа радије иде и у затвор него да се казна „одради“ у градском зеленилу, чистоћи, музејима, позориштима, болницама…
Јавни рад има многе предности и за окривљеног и за друштво и за државу.
Окривљени не плаћа казну и не иде у затвор, већ уз добровољни рад у корист друштвене заједнице остаје са својом породицом и не прекида му се радни однос.
Такође, на овај начин се растерећују затвори и остварују велике уштеде буџета, будући да један дан затвора, по особи, државу кошта око 15 евра.
Рад у јавном интересу могуће је изрећи као казну у судском поступку за лакша кривична дела, махом крађе, лаке телесне повреде, угрожавање сигурности, учествовање у тучи, уништење или оштећење туђе покретне ствари, шумску крађу, као и за поседовање дроге.
Што се тиче прекршаја, казна рада у јавном интересу може се изрећи за саобраћајне прекршаје, али и као замена за новчану казну по принципу 1.000 динара — осам сати друштвено-корисног рада.
Такође, тужилаштва имају могућност да применом опортунитета наложе учиниоцу кривичног дела да испуни неку обавезу, у замену за одбацивање кривичне пријаве, односно одустајање од кривичног гоњења, у ком случају се поступак завршава без суђења.
Према скали коју примењује Прво основно тужилаштво у Београду (а која не мора да важи и за друга тужилаштва у Србији), у поступку опортунитета — број радних сати одређује се сходно тежини запрећене казне за одређено кривично дело.
Тако се за кривична дела за која је запрећена казна затвора до годину дана, може одредити рад у јавном интересу до 100 сати.
За кривична дела за која је запрећена казна затвора до три године, може се одредити 100 до 200 сати друштвено корисног рада, а за дела са минималном казном три до пет година затвора, може се изрећи од 200 до 360 сати, рекла је за Танјуг портпаролка Првог основног тужилаштва Александра Ђенадић.
Ове сате, како је додала, грађани могу одрадити у року од два до три месеца, односно не морају да раде сваки дан.
Међутим у пракси је било случајева да неко ко, на пример, има да одради 150 сати, одради 100, а за остатак казне тражи да му се прерачуна у новац, који уплаћује у хуманитарне сврхе.
Такође, било је и случајева да се окривљени којима је понуђен рад у јавном интересу као опција за опортунитет одмах определе за плаћање, кажу у тужилаштву.
Иначе, према подацима Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, која је надлежна за извршење ове врсте алтернативне санкције за кривична дела и за прекршаје, прва казна рада у јавном интересу почела је да се извршава у јануару 2007. године.
До сада је изречено 3. 275 казни рада у јавном интересу за кривична дела и 5.092 казне за прекршаје, а тренутно ту казну одрађује 179 окривљених.
Танјугу је у Управи речено да се казна рада у јавном интересу извршава тако што се осуђена лица упућују код послодаваца са којима је закључен уговор о сарадњи.
У питању су како кажу, махом лакши послови које окрвљејни обављају по 8 сати дневно, а на располагању им је рад у јавним комуналним предузећима, музејима, позориштима, болницама…
Послодавац треба да омогући услове рада и непосредно надгледа рад осуђеног лица, док Повереник врши надзор над осуђеним лицем и послодавцем.
У случају да окривљени не испуњава обавезе, повереник о томе обавештава суд, који казну или остатак казне рада у јавном интересу преиначава у затворску казну по принципу осам сати — један дан затвора.
Сходно закону, казна рада у јавном интересу може се изрећи у трајању од 30 сати до 360 сати.
У току прошле године Прво основно тужилаштво у Београду је донело 2. 211 одлука о примени опортунитета, односно одустајања од кривичног гоњења, пошто је учиниоцу кривичног дела дало налог да испуни неку обавезу.
Од укупног броја, 351 одлуком починиоцу кривичног дела одређен је рад у јавном интересу, што је око 15 одсто свих одлука, док је у осталим случајевима налагана уплата новчаних средстава у хуманитарне сврхе, преко рачуна државног буџета.
И од почетка ове године, проценат одлука са радом у јавном интересу је исти око 15 одсто у овом тужилаштву — од 1.405 случајева, рад у јавном интересу је одређен у 200 случајева.
Прво основно тужилаштво има, за рад у јавном интересу, закључене уговоре са ЈП Зеленило Београд, као и ЈКП Градска чистоћа.
Рад у јавном интересу је добровољан, односно учиниоцу та казна не може да се одреди без његовог пристанка, па уколико није сагласан да ради, може да плати казну или да је одслужи у затвору.
Извор: Танјуг
