Ове приче, које на најдубљи начин хуманизују животиње, крију најјезивију могућу ноту, због чега деценијама, ако не и вековима, не престају да фасцинирају љубитеље бизарног.
Представљамо вам децу коју су одгојиле животиње и која су, упркос свему, преживела далеко од цивилизације.
Дјевојчице Камала и Амала које је одгојила вучица
Ромул и Рем су, без сумње, најпознатији пар који су одгојили вукови, али су ове две девојчице свакако најпознатије међу историјски потврђеним случајевима. Пронађене у чопору вукова октобра 1920. године, враћене су у своје село у Индији након што су мештани погубили њихову „дивљу породицу“.
Годинама мештанима није било јасно како су ове девојчице преживеле у дивљини, а према локалном предању, имале су изражене предње зубе и вилицу и често су им очи сијале у мраку.
Нажалост, млађа девојчица Амала убрзо је преминула, док је Камала временом научила да хода и да се нормално храни. Камала је током живота укупно научила свега 50 речи.
Девојчица коју је одгојила медведица
Овај случај је јединствен у свету! Наиме, ловци су током једне хајке били шокирани када су угледали медведицу како држи девојчицу.
Помисливши да је дете у опасности, они су јадну медведицу упуцали и остали слеђени од изненађења када је девојчица легла преко „маме“ и није желела да се помери од ње.
Враћена је у цивилизацију, али никада није јела кувану храну, већ искључиво сирово месо.
Прави Тарзан — дечак кога су одгојили мајмуни
Малени Џон Себуда из Уганде нестао је 1988. године, када му је отац убио мајку. Сматра се да је дете, које је тада имало две године, отац оставио у шуми да не би морао да се брине о њему. Три године након нестанка, пронашле су га дрвосече — био је наг и имао је дуге нокте.
С обзиром на то да је три године живео са чопором дивљих мајмуна, Себуда се веома спретно пентрао по дрвећу. Неколико година касније изјавио је да су га мајмуни научили да пронађе храну и да су га прихватили као свог.
Дечак којег су одгојиле газеле и који никада није пронађен
Жан-Клод Огер, антрополог из Баскије, на једном од својих бројних путовања уочио је крајње несвакидашњи призор у Сирији — чопор газела и дете које бауља иза њих покушавајући да опонаша њихове звуке.
Дете је инстинктивно трзало мишиће као газела и јело је корење као и ове животиње. Људи су на основу Огеровог сведочења покушали да пронађу дечака 1966. године, али нису успели.
