Он, у ауторском тексту за Блиц, истиче да се ретко где историјски и етнички принципи тако директно и изоштрено сударају као на Косову. —
Албанци су увек знали шта хоће на Косову, Срби су углавном знали шта неће, указује Љајић, додајући да су Албанци за остварење свог циља увек тражили јаку међународну подршку, пре свега ЕУ и САД, док су Срби пркосили и једнима и другима, и врло често се инатили на властиту штету.
Он сматра, међутим, и да је „повратак на старо нереалан“.
„Ни Албанци то не желе, а ни Србији није потребна једна нефункционална држава с два милиона људи који ту државу мрзе. С друге стране, Косово без договора са Србијом и сагласности Русије и Кине тешко да може остати држава са пуним међународним субјективитетом“, указује он.
Како наглашава, без обзира на дијаметрално различите полазне позиције око коначно статуса Косова, једно је сигурно — стање замрзнутог конфликта не одговара ни једнима ни другима, односно кочи и једне и друге у економском развоју, европским интеграцијама и модернизацији.
То, међутим, не значи да је алтернатива замрзнутом конфликту да се „сад или одмах“ реши коначни статус Косова, истиче Љајић, који сматра да су друштва и у Србији и на Косову неспремна за целовито решење.
„Зато ми предлажемо једно средње решење, нормализацију без признања, којим би се питање Косова отворило одмах и решавало у три фазе“, наводи потпредседник Владе Србије.
Прва фаза би, објашњава, подразумевала отклањање свих баријера за пуну економску и трговинску сараднику између Србије и Косова, као и слободно кретање, без постојећих административних ограничења људи, роба и капитала.
„У том циљу предлажемо да се на северу Косова формира слободна економска зона која би била отворена за улагање и из централне Србије и са Косова“, каже Љајић.
Друга фаза би, према његовим речима, укључила отварање преговора о имовини Србије на Косову, културној баштини и формирању Заједнице српских општина.
„Трећа фаза би отворила преговоре око чланства Косова у свим међународним организацијама изузев УН. За сваку сагласност Србије за пријем Косова у појединачну организацију тражили бисмо конкретне уступке од ЕУ у смислу реализације великих инфраструктурних пројеката, али и уступке који подразумевају убрзанији пут ка ЕУ“, наводи он.
Како напомиње, то не значи да тражимо повлашћени статус у процесу придруживања без испуњених основних критеријума и стандарда, већ само да се не постављају „непредвиђене“ препреке на путу ка ЕУ.
Ова фаза, додаје, укључује и одржавање донаторске конференције којом би се обезбедила средства за различите економске пројекте који би били предложени.
Након што би био постигнут договор око ова три питања, наводи, потписао би се споразум о нормализацији, када би почео такозвани прелазни период који би трајао пет година, а у којем би се пратила реализација постигнутих договора.
„По истеку тог периода предлажемо одржавање међународне конференције о Косову уз учешће ЕУ, САД и Русије, с циљем постизања коначног решења статуса Косова", наводи Љајић.
„Ми не пледирамо да је ово најбоље решење, јер такво не постоји. Не очекујемо да је ово ни најправедније решење, јер је и то илузија. Ми трагамо за решењем које је најмање неправедно“, закључује он.
