Биће са друге планете: Има три срца и осам руку!

CC0 / pixabay / Октопод
Октопод - Sputnik Србија
Пратите нас
Двадесет невероватних чињеница о октоподима...

Запањујуће чињеница о једном од најпаметнијих бића: октоподу! Са својих 8 руку и великом јајастом главом, октоподи су наизглед најсличнији ванземаљцима од свих створења на планети.

У својој књизи „Октоподи“ Кетрин Хармон Куриџ путује светом да би посматрала, проучавала, па чак и пробала неке од многобројних октопода који постоје.

Представљамо вам 20 невероватних чињеница које је научила о њима:

1. Октопод је најпаметнији од свих бескичмењака. Има приближно 300 милиона неурона у свом телу. То није много у поређењу са 100 милијарди које имају људи, али је огроман раскорак од, рецимо, 16 милиона, колико их има у жаби.

2. Октоподи су усамљена створења, која проведу већину свог живота пливајући сами, чак и у сезонама парења.

3. Неки, али не сви, типови октопода се клоне женки. Уместо да се приближе, они ће јој послати своју семену течност са даљине, коју ће она ухватити и складиштити за касније.

4. Мужјак ће понекад заједно са својом семеном течношћу послати поклон — једну од својих 8 руку, коју ће одрубити себи.

5. Октоподима могу поново да израсту изгубљени удови, као код морских звезда. Они чак могу да стисну повређену артерију како би умањили оток крви.

6. Октоподи немају црвену, него плаву крв. То је зато што њихова крв има вишу концентрацију бакра, а не гвожђа.

7. Октоподи ће понекад промишљено откинути пипак да би збунили предатора.

8. Октоподов мозак је лоциран у његовој глави јајастог облика, која се назива пласт. Али, мозак нема потпуну контролу у односу на тело. Свака рука садржи довољно неурона да функционише полунезависно.

9. То значи да сваки пипак на руци може да одлучи када жели да се прошири, опусти и згрчи, без одобрења мозга да то учини. То такође значи да ће рука наставити да функционише још неко кратко време пошто је пипак одрубљен од тела.

10. Чувени корејски специјалитет, назван „живи“ октопод, користи управо ове могућности октопода. Кувар сервира убијеног октопода са одсеченим пипцима који се мигоље на тањиру. 

© Flickr / Morten BrekkevoldМогу да изврше комплетну трансформацију тела...
Могу да изврше комплетну трансформацију тела... - Sputnik Србија
Могу да изврше комплетну трансформацију тела...

11. Октопод је заправо веома хранљив. Седамдесет пет грама садржи 139 калорија, 2 грама масноће, хранљивији је од било које домаће животиње.

12. Октоподи имају три срца. Главно и највеће од та три престаје да куца када животиња плива.

13. Понекад њихово срце неправилно куца. У једном експерименту, главно срце мушког октопода је прескочило неколико откуцаја када је женски октопод пуштен у акваријум.

14. Пошто им је пливање заморно, октоподов омиљени начин кретања је „ходање“ по морском дну. Користе своја задња четири пипка за ходање, као и своја четири предња за пробање хране.

15. Ходање је споро и чини октоподе рањивим у односу на предаторе. Као резултат тога, неки октоподи носе заштиту са собом.

16. Њихова најимпресивнија тактика преживљавања укључује њихову кожу. Могу да промене боју и текстуру своје коже да би се уклопили у своје окружење и избегли да буду примећени.

17. Могу да изврше комплетну трансформацију целог тела у три десетине секунде, користећи три различита типа пигмента: хроматофоре, иридофоре и леукофоре. Већина других животиња које могу да промене боју имају само хроматофоре.

© Fotolia / Pino BuccaМозак октопода нема потпуну контролу над кретањем тела...
Мозак октопода нема потпуну контролу над кретањем тела... - Sputnik Србија
Мозак октопода нема потпуну контролу над кретањем тела...

18. Активирају другачије боје савијањем и опуштањем мишића испод своје коже. Један научник је успео да детектује да је један октопод променио боју 117 пута у току једног сата.

19. Упркос својим невероватним камуфлажним способностима, октоподи су слепи за боје. Научници нису чак сигурни ни да ли је октопод свестан шта његова кожа ради када се трансформише из једне боје и текстуре у другу.

20. Њихова способност промене боја их чини невидљивим за неопрезан плен, што од њих прави ефективне ловце. Кроз смртоносан угриз, они испуштају неуротоксин који парализује плен. Количина токсина који испусти при угризу није довољна да убије човека, али плави октопод, иако ситан, садржи довољно отрова да убије 26 одраслих у неколико минута.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала