Ништа битније није се променило ни од краја маја ове године, када су се чланице ОПЕК-а у Бечу договориле да наставе са тактиком смањења производње нафте још девет месеци. Све ово учињено је да би барел нафте поскупео на 60, односно, за нафташе прижељкиваних 70 долара. Али неких већих бољитака нема. —
Један од разлога је то што у САД континуирано расте производња „црног злата“, поготово оног из шкриљаца. Али није само Америка та која не жели да поштује картелски договор. Из њега „искаче“ и Саудијска Арабија, једна од кључних чланица ОПЕК-а, па се намеће и питање хоће ли ова организација морати да се трансформише како би оправдала своју сврху постојања.
О томе да је цена сирове нафте кључни фактор за функционисање, боље речено, финансирање многих држава и да је узрочних многих криза, попут оне која овог лета ескалира у Венецуели Јелица Путниковић у данашњој „Енергији Спутњика“ разговара са др Владимиром Ристановићем, професором Међународне економије и финансија на „Мегатренд“ универзитету и Томиславом Мићовићем, генералним секретаром Удружења нафтних компанија Србије (УНКС).
Слушајте нас на таласима Радија Студио Б или онлајн.