Формирањем Независне државе Хрватске успостављено је ново друштвено устројство и све је било подређено преваспитавању свеколиког становништва. Тако је донесен и посебан правилник о начину организације деце и младежи у НДХ, наводи хрватски портал „Експрес“.
Петар Мацут наводи да прве назнаке решавања проблема „устроја младежи“ у Усташком покрету налазимо већ у мају оснивањем „заповедништва за предвојничку обуку“, као и радне службе младости.
Крајем јуна поглавник доноси Одредбу о саставу Усташког покрета који се дели на три гране: Политичко-организацијску, Усташку војницу и Усташку надзорну службу.
„Брига о младежи припала је грани политичке организације покрета. ’Посебно поље рада јесте организовање и одгој Усташког подмлатка унутар Усташког покрета, који ће бити сврстан у постројбе‘. Из тако недефинисане одредбе јасно се види да коначна одлука о начину устроја младежи још није донесена. Тај проблем решен је Законском одредбом о оснивању Усташке младежи од 12. јула 1941. године. Целокупна младеж сврстана је у четири старосне групе подељене по половима. Усташка узданица окупљала је децу од 7 до 11 година. Усташки јунаци су били деца од 11 до 15 година. Усташка Старчевићанска младеж обухватала је младеж од 15 до 18 година. Младеж на факултетима су сачињавали сви свеучилиштарци и свеучилиштарке, који су већ раније организовани у посебном стожеру“, наводи Мацут.
Најмлађем делу Усташке младежи био је посвећен и истоимени часопис „Усташка узданица“ који је излазио од 1. октобра 1941. до 1945. године.
На први поглед може да се учини као сасвим обична штампа за децу зато што су насловницу красиле шаролике илустрације, често приказујући заиграну децу под будним оком усташа, али реч је било о индоктринацији.
Био је тога потпуно свестан и Јулије Маканац, тадашњи шеф Усташке младежи, који је највише времена посветио исправном тумачењу „повести“. Како то Мацут тврди, својим интелектуалним радом Маканац је као аутор низа брошура политичко-пропагандне провенијенције знатно утицао на формирање ставова чланова Усташке младежи.
Мацут напомиње да је током 1942. године часопис „Дужностник“ заменио поједине часописе намењене различитим добним категоријама Усташке младежи.
Маканац је 1942. године издао чак и смернице за рад управника за духовни одгој: „Задатак је управника одељења за духовни одгој да се побрину да сви они душевни и идејни садржаји, што се у тим издањима налазе, заиста продру у душу и мисао оних којима су намијењени“.
Како је изгледала усташка „штампа“ можете видети ОВДЕ.
