Власник компаније Богољуб Карић био је ван земље јер је вођена истрага и постојала оптужница против њега, а главнину својих послова водио је у иностранству. Ипак, за две године се доста тога променило. Карић наводи да се вратио у Србију како би развио бизнис и помогао Србији, али не планоира да се врати и у политику. Обећао је милион квадрата станова по цени од 500 евра. Покушали смо да сазнамо на који начин.
У разговору за Б92 каже да је његова замисао да изградњом јефтиних квадрата у Београду и Србији омогући великом броју грађана да се скући, да развије грађевинску индустрију да може да добија послове и у иностранству уз месечну плату од 1.000 евра. Да подстакне мали бизнис и оснивање породичних фирми које би опремале 800.000 до милион квадратних метара, колико жели да направи.
На констатацију да то све звучи лепо, али да ипак подсећа на махање зеленом салатом као некад, Карић каже да је изградњом ван земље показао да је могуће.
„Кажу да је то Богољубова шарена лажа, да гради квадратни метар од 490 до 500 евра. Али ја вам кажем, то су се узбуркали центри моћи, поручују да разбијам тржиште на којем је квадрат 1.500 па и 2.000 евра, а њихова зарада 500 до 1.000 евра. Ми ћемо да радимо са профитом од 50 евра по квадрату, кад платимо све дажбине и порезе. Морамо да се одрекнемо великих профита, презадовољни смо и са 50 евра. Циљ нам је да запослимо целу земљу и развијамо економију“, каже Карић.
Каже да нема ништа против да квадрат у центру остане и 2.000 евра, па ко има, нека купи. Али да постоје станови и за оне са плићим џепом.
На опаску да је станоградња озбиљан бизнис и да то нико не ради из љубави према држави и народу, Карић на неки начин одговара на други део једначине, а то је земљиште.
„Мене као човека интересује да развијам земљу али очекујемо и од града и од републике да неискоришћене капацитете ставе у функцију развоја својих грађана и привреде.“
Карић не одговара директно на питање да ли то значи да држава или град у целом пројекту учествују са земљом а он са изградњом и да о томе има неки договор.
„Ми смо били на састанку са градским руководством и градоначелником Синишом Малим и представили смо пројекат ’Тесла град‘. Мали се сагласио. Град хоће да распише конкурс за земљу и ко прође, прошао је“, каже и додаје да га у том поступку ништа не би изненадило, чак ни то да и не обезбеди 100 хектара, колико му је потребно за планирани пројекат.
Да ли има резервну локацију? Каже да је једини начин да пројекат буде успешан да нађе земљу са инфраструктуром.
Размишља се, како додаје, и о томе да се распише позив свим локалним самоуправама које имају такве локације на располагању да се јаве и да уђу у пројекат.
Више детаља Карић не открива, али истиче да је компанију која ће руководити послом БК Тесла, већ основао. Мерка, каже, и да купи неку од великих грађевинских фирми у стечају, а по његовом виђењу, све такве у Србији су у стечају. Ако то не успе, наћи ће локацију од 10 хектара где ће направити базу и оформити грађевинску оперативу која ће радити цео пројекат. Биће посла, како тврди, за 2.400 до 3.000 радника. Плата ће им бити 1.000 евра.
„Нећу робове у компанији. Неће имати плату 3.000 евра као у Словенији или 6.000 евра у Немачкој, али 1.000 евра морају да имају. То је мој интерес, да не буде радник роб“.
Како ће да нађе толике раднике, кад шеф државе Александар Вучић каже да већ увозимо армираче и тесаре, власник БК Групе каже:
„Нажалост је тако. Али Карићи ће да их направе. За годину дана изменићемо стандард. Оспособићемо их да раде и ван земље, па ми само имамо 15 милијарди долара уговорених послова у иностранству“.
А о самом пројекту „Тесла град“ каже да му је циљ да гради 5.000 станова месечно, до 80.000 станова годишње у Београду и Србији. Квадрат би био 490 до 500 евра, а купце би и кредитирао.
„Кредит би био на десет година, 70 одсто од вредности по каматној стопи од три одсто. Услов за банке би био да камата не сме да буде преко четири одсто. И искључиво у динарима. Кредити у еврима су убијање свог народа, међународна банкарска шпекулација и то не долази у обзир. Да се плата прима у динарима а зајам у еврима“.
На опаску да све то звучи као неки нови „Њу дил“, Карић каже да је то „Богољубов Њу дил“.
„Слободно напишите тако, ја то нудим Србији и тврдим да је могуће ако се ради добро и организовано и град и држава ставе своје капацитет у функцију развоја. Да се 1.000 кранова окреће, да рађамо хиљаде малих приватних компанија који ће да производе, паркет, столарију, сијалице, тапете, прекидаче…“.
Иако делује као разрађен план, потпомогнут великим грађевинским искуством у Русији, Белорусији, Казахстану и другим постсовјетским републикама, о чему се лично уверио и Александар Вучић, тешко се отети утиску да Карићу и даље нека карика недостаје. Можда је кључ ипак у ономе што је у прошлонедељном разговору за Б92 рекао професор Грађевинског факултета Драгослав Шумарц. „Може квадрат 500 евра, ако је земља џабе“.
