Штавише, утисак је да у опозиционим редовима осим неслоге постоји и неспремност за истинску политичку борбу, па се стиче утисак као да тренутна ситуација одговара и власти и опозицији. Иако је на снази опозициони бојкот Парламента, ванредне парламентарне изборе, који је према опозиционим захтјевима требало да буду одржани следеће године, скоро да нико више и не помиње, па све упућује да је, изгледа, редовни термин заказан за 2020. годину сада свима прихватљив.
Ипак, превелика пасивност по свему судећи могла би да буде и мач са двије оштрице по црногорску опозицију. То се нарочито односи на предстојеће предсједничке изборе у Црној Гори који ће бити одржани на прољеће наредне године, а чији би губитак опозиција у постојећем формату тешко преживјела.
Бивши министар у Влади изборног повјерења Црне Горе Борис Марић у разговору за Спутњик такође примјећује да је присутна евидентна неактивност актера на политичкој сцени, док са друге стране упозорава да би евентуални губитак на предсједничким изборима био веома „тежак ударац за опозицију“.
„Дефинитивно имамо политичку сцену која нема потребну динамику. То значи да ако се настави са овом праксом, ми онда можемо реално да очекујемо да имамо парламентарне изборе 2020. године. То сада зависи од неколико битних момената који се приближавају и чињенице да се опозициони актери прије свега фокусирају на тај моменат, а то су предсједнички избори, као примарни, као и локални избори са акцентом на главном граду, гдје по досадашњим параметрима и индикаторима опозиција има реалне шане да добије те изборе“, сматра Марић.
Коментаришући ситуацију у вези са предсједничким изборима, Марић каже да ти избори у опозицији изазивају „дисонантне тонове и праве једну лошу атмосферу за нешто што би требало да буде кампања која би могла да угрози кандидата ДПС-а, највеће и доминантне партије“.
„Чула су се у јавности разна размишљања на ту тему, али је дефинитивно чињеница да опозиција мора да има одређени ниво сарадње који у својој основи има јединство циља, а то је смењивост власти на изборима. Ако је то тако, било да је један кандидат или више кандидата на предсједничким изборима, логично би било очекивати да ако опозиција жели да направи неки озбиљан резултат, а то је да побиједите у изборном процесу, онда мора да постоји опозициони консензус око тога да, ако и не буде договора око заједничког кандидата, у случају уласка у други круг једног од кандидата опозиције онда неспорно и сви остали субјекти подрже тог опозиционог кандидата. Чисто математика и политичка теорија говоре да се једино на тај начин можете очекивати одређени резултат“, наглашава Марић.
Иако су садашњи параметри прилично депримирајући по питању опозиције, са друге стране, како Марић упозорава, политика је таква да никада не знамо на који начин она може да се артикулише и који све догађаји могу да изазову одређену динамику.
Коментаришући на крају потенцијални сценарио пораза на предсједничким изборима, наш саговорник је мишљења да би такав пораз био девастирајући за опозицију.
„Евентуални губитак предсједничких избора, посебно пораз опозиције који би се десио хипотетички у првом кругу од ДПС-а, био би заиста врло тежак ударац за опозицију, за све опозиционе лидере, и утврђивање одговорности за тако нешто би морало да услиједи, мада ја лично не вјерујем да политички систем Црне Горе има капацитета за преиспитивање одговорности, како у власти, тако и у опозицији“, закључује Марић.