Штавише, чини се да је црногорско друштво озбиљно обољело од мањка грађанске солидарности, као и недостатка потребног елана и енергије за борбу за сопствена права.
У том смислу скуп Црногорки у Подгорици које су кориснице накнада за мајке са троје и више дјеце на свијетло дана изнио је неколико значајних детаља.
Прво, према свим процјенама, а како се то на скупу могло и чути, корисница накнада за мајке са троје и више дјеце у Црној Гори има око 22.000. Овај податак недвосмислено упућује на закључак да, када би хипотетички све мајке којима ово право заиста и следује, дошле на протест само са својим (минимум четворочланим) породицама — тај скуп не би могао бројати мање од 80 хиљада људи, што би за црногорске прилике створило енорман притисак на режим.
Тако се логично намеће питање, а имајући у виду прилично мали број присутних од свега неколико стотина грађана, гдје су онда сви остали? Односно, гдје су све остале мајке са породицама да траже своја законски загарантована права. Шта их то конкретно спречава да дођу? Да ли је у питању голи страх, притисак власти, срамота да се протестује..?
Друго, поставља се питање понашања и односа укупне црногорске опозиције. На скупу су били присутни само функционери Демократског фронта и Демоса. Стога се намеће питање, шта је са остатком црногорске опозиције? Ако су опозиционари, као што јесу, сви до једног гласали за Закон да се мајкама омогући уживање доживотне накнаде, гдје су у том случају онда да мајке конкретно и подрже када ове протестују за своја права.
Зар обавеза укупне опозиције није да се до краја активно бори за закон који је и сама у парламенту изгласала, или је политика у Црној Гори сведена само на пуки популизам и додворавање бирачима пред изборе?
И коначно, треће, али не и најмање важно — данашња слика у Подгорици није ништа друго до слика једне власти која властите грађане посматра искључиво као баласт и заморчад. Можда није потребно сликовитије објашњење о односу црногорског режима према грађанима од изјаве шефа Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, који је Закон о накнадама за мајке назвао „диверзијом“ осмишљеном да уништи јавне финансије Црне Горе.
Можда је најбољи одговор на понашање Владе дала једна од храбрих жена, говорница на данашњем скупу. Она је власт у Црној Гори подсјетила да управо мајке и њихова дјеца чине државу Црну Гору, и да њихова дјеца нису само њихова, већ да припадају и држави.
С обзиром на то како се држава „маћехински“ односи према њима, запитала се — ко је тај који ће имати смјелости да сјутра тражи да се црногорска дјеца одводе за Ирак, Авганистан, Либију, и да се боре за НАТО…