Добитници Нобелове награде за економију једном годишње се састају како би расправљали о актуелним темама из њихова научног подручја, а ове године састанак је одржан у баварском граду Линдауу, на Боденском језеру. Економски нобеловци не верују баш изјавама Џенет Јелен, шефице америчког Система федералних резерви (тј. Народне банке) која је крајем јула изјавила да „за наших живота више неће бити финансијске кризе“.
Добитник Нобелове награде за економију 2016. године Бенгт Холмстром сматра да Јелен греши.
„Не бих се кладио да неће бити кризе. Кад год смо уверени да више неће бити кризе банака, ризик се заправо повећава.“
Његов колега Едвард Прескот, економски нобеловац из 2004. године, има још мрачније предвиђање.
„Са великом сигурношћу можемо да очекујемо нову финансијску кризу у не тако далекој будућности“.
Штавише, економске нобеловце брине што је могућа светска финансијска криза политичарима неважна тема. Њу су у запећак гурнули тероризам, потенцијални нуклеарни сукоб САД-а и Северне Кореје и стални испади новог америчког председника Доналда Трампа, па се не посвећује довољно пажње нестабилности финансијских система и економским проблемима.
Ако Трампова администрација спроведе најављену дерегулацију „Волстрита“…
Нобелов лауреат из 2007. године Ерик Маскин предвиђа да би Трампова економска политика, у којој се најављује велике дерегулација Волстрита, могла да убрза долазак нове глобалне финансијске кризе.
„Ако садашња америчка администрација одлучи да олабави постојећа правила, криза је све вероватнија“, сматра Маскин.
Економски нобеловац из 2000. Данијел Макфаден нуди још страшније предвиђање.
„Финансијске кризе крећу се као електрична енергија кроз једну велику мрежу. Као и кад је реч о струји, неизбежни су кратки спојеви. Ми данас немамо одговарајуће инструменте да бисмо те нестабилности надгледали, регулисали и њима управљали. Због тога је нова финансијска криза једноставно неизбежна.“
Роботи људима узимају радна места
Макфаден нема вере ни у економску стабилност еврозоне, а тиме ни целе Европске уније.
„Евро може да напредује само ако ЕУ у фискалној политици еврозоне успостави здравије односе и почне одлучно да се бори против привредне стагнације у чланицама у којима влада слаба продуктивност.“
У преводу то гласи: привредна моћ Немачке заправо је један од дестабилизирајућих фактора еврозоне.
Нобеловац Прескот додаје да је „врло песимистичан у вези са евром“ и да је „право питање колико ће штете евро нанети чланицама еврозоне пре потпуног колапса“. Кључни проблем за Прескота је тај што су чланице ЕУ изгубиле суверенитет одлучивања у економској политици и упозорава на то да се чланицама мора дати могућност да банкротирају. Економски нобеловац из 2002. Вернон Смит ипак сматра да би евро могао да просперира, али захваљујући томе што „САД у глобалном такмичењу валута губи позиције због лоше позиције долара“.
На састанку у Линдауу економски нобеловци су такође упозорили на опасност од климатских промена коју виде као највећу претњу стабилности света и на све бржи развој роботике и аутоматизације који ће довести до тога да ће машине одузети људима милионе радних места.
