„Мислим да би требало да разјаснимо шта значи термин ’независност‘. Полазећи од процеса глобализације, који данас пратимо у савременом свету, тешко се може рећи да постоје земље које су у потпуности суверене и независне. Постоји тек неколико земаља које могу себи да дозволе да самостално одређују своју унутрашњу и спољну политику, а такође и да утичу на дефинисање спољне и унутрашње политике других земаља. Украјина тој групи свакако не припада. Она се може окарактерисати као држава са ограниченим суверенитетом, јер, као што знамо, данас се у Кијеву читав низ одлука о спољној и унутрашњој политици не доноси на основу националних интереса, већ на основу воље украјинских западних партнера, пре свега Сједињених Држава“, каже за Спутњик украјински аналитичар Денис Денисов, директор Института за мировне иницијативе и конфликтологију.
Доказ томе је, истиче експерт, између осталог, и актуелна посета шефа Пентагона Џима Матиса Кијеву.
„Јуче смо на паради у Кијеву, посвећеној 26-годишњици независности Украјине, могли да видимо како до председника Украјине, с његове десне стране, стоји амерички министар одбране, што је, по мом мишљењу, више него симболично, а могли смо да видимо и како по централној улици Кијева марширају војне јединице земаља које се могу сматрати агентима утицаја САД у Европи. Дакле, да ли је Украјина стекла независност? Може се констатовати да није, а у последње три и по године, после државног преврата, власти су учиниле све да држава буде под још јачом контролом спољних сила“.
Доналд Трамп је током предизборне кампање обећавао да се Америка, након што он дође на власт, више неће мешати у унутрашња питања других земаља. Међутим, сада видимо да шеф Пентагона долази у Украјину да преговара о озбиљним испорукама смртоносног оружја, и то покреће питање — да ли та посета убија сваку наду да ће САД икада оставити Украјину на миру?
„Мислим да ту наду убија нешто друго, а то су национални интереси Америке, која доживљава Украјину као тампон-државу у оквиру геополитичког сукоба са Русијом. О томе без устручавања причају и у САД, а Вашингтон се према Кијеву понаша као газда према подређеном. Озбиљни аналитичари немају никаквих илузија о томе да ће САД напустити Украјину. Говорили сте о Трамповим изјавама, и заиста се стекао утисак да ће након што он постане председник Сједињене Државе изаћи из Украјине, са Блиског истока, из Авганистана. Али сведоци смо сасвим другачије тенденције — војно и политичко присуство САД у другим регионима само се повећава. Међутим, требало би истаћи и чињеницу да је политички систем САД изграђен тако да председник не може самостално, на основу својих убеђења и свог мишљења, да доноси такве одлуке. А као што знамо, Конгрес и Сенат се по бројним питањима веома нелојално односе према Трампу и присиљавају га да доноси одлуке које нису у складу са његовим предизборним обећањима и његовим убеђењима“, каже Денисов.
Неки аналитичари наводе да у последње три године у Кијеву термин „независност Украјине“ подразумева „независност од Русије“. Кијев на сваки начин покушава да „збрише“ све што је руско, да се потпуно одвоји, отцепи од „руског света“.
„Велика већина Украјинаца не сматра себе другачијим од ’руског света‘. Друга ствар је што они сам тај назив не доживљавају увек позитивно. Али по демографским, социјалним, етничким карактеристикама, они природно чине део ’руског света‘. И као логичан наставак тога, намеће се питање — да ли је могуће престати бити део ’руског света‘? За то је потребно да се одрекнете великог низа озбиљних, најважнијих, фундаменталних карактеристика свог народа. То јест, требало би се одрећи свог језика, религије, етничке самоидентификације и сличних критеријума, којих има барем 50. Ту је и заједничка историја. Друга ствар је што политичка елита Украјине намеће на територији државе пројекат анти-Русије, чини све могуће да преформатира украјинског човека и украјинско друштво, и покушава да наметне, рекао бих, западне вредности. Али, у већини случајева то су антивредности — јер у оквиру традиционалног друштва геј параде сигурно не могу да сведоче о некаквом напретку државе и друштва, већ напротив — деградирају га. Притом, политичка елита, која пропагира те западне вредности, све ради супротно од тих вредности, па тако данас Украјина остаје један од светских лидера по нивоу корупције“.
Денисов такође истиче да се данас не може говорити ни о каквој демократији у Украјини јер „алтернативна гледишта власт не доживљава као повод за дискусију, већ као повод за репресију“.
„Постоје две паралелне реалности у Украјини: имагинарна реалност, која преовладава на телевизији, интернету, у штампи и која говори о некаквим митским успесима у последње три и по године. И такође постоји стварна реалност, која говори о томе да је Украјина пала на ниво најсиромашније земље у Европи, да пензионери и људи који примају минималац не могу да се прехране, да преживе. То је права реалност. Притом, ове две реалности, које имају одређене противречности, у потпуности коегзистирају у једној држави, у једној Украјини. Као резултат тога, земља је у ћорсокаку, без јасних перспектива — не за развој — већ за самоодржање“.
У тренутку распада Совјетског Савеза и стварања независне државе, Украјина је била земља са савременом индустријом и науком, развијеном пољопривредом, са добрим системима образовања и здравства. Неки су је чак називали „другом Немачком“ по потенцијалу.
Имала је огроман потенцијал и јаку индустрију, коју је наследила од СССР-а. Међутим, данас — 26 година касније — већи део тих фабрика се затвара или је већ затворено: „Јужмаш“, „Антонов“, „Запорожстаљ“, Одешка нафтна рафинерија, Маријупољски металуршки комбинат… Аналитичари истичу да је Украјина данас најсиромашнија земља Европе, са монополском економијом, израженом корупцијом и ниским стандардом живота.
Монополизација је захватила тржиште електричне енергије, металургије, угља и хемијске индустрије, а стигла је и до пољопривреде. Просечна плата у последњих годину дана повећана је за 40 одсто, и сада износи око 240 евра.
Према подацима Светске банке, реални БДП Украјине је за четврт века независности опао за 35 одсто. Неки аналитичари наводе да је БДП Украјине по глави становника по паритету куповне моћи између Свазиленда и Гватемале.
„Нажалост, Украјина се нашла у друштву таквих ’напредних‘ земаља, нека се не увреде, нека ми опросте представници Свазиленда и Гватемале. Али као што знамо из прорачуна ММФ-а, а исте прогнозе има и Светска банка, Украјини је потребно око 20 година да би се вратила на ниво на којем је била 2013. године по БДП-у. А шта то, у ствари, значи? То значи да је Украјина постала држава без будућности. Испоставило се да је потписивање Споразума о зони слободне трговине и придруживању ЕУ био промашај, захваљујући чему је практично уништен читав низ преосталих високотехнолошких компанија у Украјини. И с тим у вези, мислим да је веома прикладно сетити се изјаве америчког амбасадора у Кијеву, који је рекао да Украјина може у потпуности да претендује на улогу аграрне суперсиле. И заправо, ове лепе речи прати потпуно катастрофална будућност. То јест, Украјина је осуђена на узгајање кромпира, парадајза и других пољопривредних производа за Европљане и за друге државе, али због тога се не може говорити о некаквим технолошким напрецима. Украјинска високотехнолошка индустрија увек је била део совјетског система, а касније је била тесно повезана са руском индустријом. Без ових веза она не може да преживи, а доказ томе је чињеница да се сада затварају велике фабрике, које су својевремено производиле авионе и друге летелице, оружје, војну технику и друге високотехнолошке производе. Руководство Украјине је свесно одлучило да спроведе деиндустријализацију земље, зарад личних интереса и зарад фамозних евроинтеграција и чланства у европском друштву, од којих обични људи, који живе у Украјини, немају ништа“, закључује Денисов.
Експерти такође подсећају да се Украјина данас налази у стању распада — „отишао“ је Крим, а Кијев је изгубио контролу над Донбасом — кијевске власти ратују против својих грађана на истоку земље. Према подацима УН грађански рат у Донбасу однео је око 10.000 живота, мада се процењује да је жртава далеко више.
Број становника је у овој „слободној, демократској и европски орјентисаној земљи“ смањен за око девет и по милиона — са 51,84 колико је било 1990. године на 42,35 милиона 2017. Од тога још најмање пет милиона живи и ради ван граница земље, па се процењује да у Украјини данас стално живи око 37 милиона људи. Таква депопулација, чини се, није забележена ни у једној другој земљи света.
По свему судећи, Дан независности се у Украјини слави парадом, ватрометима и очигледно — незавидним достигнућима.
