Руски политиколози немају дилему — Сједињене Државе се активно спремају за руске изборе и покушаће на све начине да се умешају у изборну кампању. Више од свега вашингтонске јастребове иритира руски председник и спремни су да учине све само да му виде леђа.
И званична Москва је уверена да ће Сједињене Државе покушати да се мешају на предстојећим председничким изборима у Русији, али истиче да то неће дозволити.
Вашингтон, међутим, уверава Москву да нема намеру да се меша, али у таква обећања нико не верује. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је недавно изјавио да је то „у америчкој традицији“, а да они можда то „чак и не сматрају мешањем, јер им је, могуће, ушло у крв”.
Руска стручна јавност истиче да у те сврхе САД користе најразличитије технологије, механизме и инструменте. Очекује се да ће Вашингтон мобилисати невладине и некомерцијалне организације, медије и блогосферу како би дискредитовао процедуру и резултате гласања, мада мало ко у Москви верује да је америчка пропаганда способна да оствари замишљено.
Како убедити Русе да је Путин крив за све
Експерти су уверени да је на смену власти у Русији усмерена и сва политика антируских санкција. Непрестано јачање санкција је, како објашњавају, наставак политике мешања САД у послове других земаља. Све те санкције имају за циљ да изазову незадовољство код Руса влашћу и конкретно — Владимиром Путином. Другим речима, циљ таквих акција је да уздрмају Русију изнутра.
Амерички стратези развијају политичке технологије којима покушавају да убеде Русе да су сви њихови проблеми и тешкоће последица „лоших потеза“ Кремља, пре свега председника земље и да је Путин крив за све. Међутим, руски аналитичари истичу да сви показатељи говоре о томе да се ситуација у економији и социјалној сфери побољшава захваљујући раду руских власти на свим нивоима. Власт, а на првом месту председничка, како кажу, чини све да оперативно решава главне проблеме становништва.
И последња одлука Вашингтона да ограничи издавање виза руским грађанима у Москви се такође тумачи као покушај САД да демонстрира своју силу, изазове незадовољство код дела грађана и покаже наводну „непромишљеност“ руских власти.
Са друге стране, у Москви не заборављају да је мешање у послове других држава, „организовање обојених револуција“ и свргавање режима стара пракса Американаца. Такви тзв. „пројекти“ за рушење легитимних власти су у земљама бившег СССР-а, Блиског Истока, Африке, Азије и Латинске Америке довели до хаоса, ратова и масовних катастрофа. Пример је ДАЕШ — терористичка организација, „рођена“ у сенци агресије САД на Ирак.
Обојене револуције — од Милошевића, па надаље
Није случајно Владимир Путин, наступајући на Генералној скупштини УН пре скоро две године и говорећи о међународном тероризму, узроцима и последицама, западне лидере упитао: „Да ли макар сада схватате шта сте урадили?!“
Један амерички новинар је чак избројао да су САД од свгравања Слободана Милошевића организовале најмање 64 „обојене револуције“ у свету.
Руси су народ који нема кратко памћење. Они се сећају како се Вашингтон мешао и у прошле председничке изборе у Русији, а и у оне пре. О томе је Путин говорио и у недавном интервјуу Оливеру Стоуну. Он, додуше, није хтео да открива детаље тих процеса, али је причао о томе како су у то биле умешане америчке дипломате, које су око себе окупљале опозицију, финансирали је и ишле на различите опозиционе митинге.
„И 2000. и 2012. године — увек је тога било. Али 2012. посебно агресивно. Нећу улазити у детаље“, рекао је Путин.
Путин је то питање покретао и у разговорима са тадашњим америчким председником Бараком Обамом и државним секретаром Џоном Керијем.
„Тешко нам је било чак и да замислимо да дипломатско особље може на тако агресиван начин да се укључи у предизборну кампању у Русији. Дипломатски кор би требало да се бави другим пословима, требало би да успоставља међудржавне односе“, додао је руски председник.
Џакови пара
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је такође недавно подсетила и како су САД деведесетих година прошлог века потрошиле око пет милијарди долара на мешање у унутрашње ствари Русије и како је обавештајни персонал Амбасаде САД, на челу са Мајклом Суликом, неколико ноћи буквално спавао на џаковима са парама. Тај новац је потом из Амбасаде одвожен страним возилима и предаван неким (руским) партијама и приватним лицима.
„Шта су тада спонзорисали тим новцем — мислим да ћемо и то кад-тад сазнати. Све са конкретним именима, датумима и местима виђања“, истакла је Захарова.
И први човек руске обавештајне службе, секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев је недавно упозорио да западни умови нису одустали од спровођења планова за реализацију „обојених сценарија“ у Русији.
„’Обојене револуције‘ су већ традиционални инструмент политике одређених земаља које за циљ имају нарушавање државности и губитак суверенитета под изговором демократизације… Западни конструктори нису одустали од планова за реализацију ’обојених сценарија‘ у нашој земљи. Истовремено, они се не либе избора метода притискања протестних расположења — од спекулација о привременим тешкоћама социо-економске природе до отворених лажи“, рекао је он.
Западна подршка „независним медијима“
Патрушев је истакао да Запад повећава покушаје пропагандне активности у Русији уз помоћ интернета.
„Талас активности опозиционих снага примећује се уочи савезне изборне кампање. Није случајно да Запад издваја финансијска и материјална средства за невладине организације у Русији и ствара тзв. ’независне‘ медије на руском језику. Истовремено се повећавају покушаји пропагандне активности на територији Русије преко интернета“, истакао је Патрушев.
Он је нагласио да су покушаји „обојених револуција“ у Русији безнадежни, јер власти у потпуности контролишу ситуацију.
Како Русија не би постала поприште „обојене револуције“ у Парламенту је формиран и привремени одбор за заштиту државног суверенитета и борбу против мешања у унутрашње послове Русије. Циљ је предузимање корака за борбу против русофобије и покушаја мешања у руске унутрашње послове и дестабилизације земље.
Михаил Мошкин, заменик уредника политичке рубрике руског листа „Взгљад“, каже да у Русији услова за догађаје попут Мајдана или чак Тахрира — „нема и не може бити“. Експерт подвлачи да западна информациона кампања против руског руководства неће довести до „обојене револуције“ у Русији.
„Шта је запалило Украјину? Не тако значајна одлука председника Јануковича да не потпише Споразум о придруживању ЕУ. Међутим, у руском информативном простору има далеко озбиљнијих изазова, раскринкавања и скандала, али ниједна од тих информационих бомби није произвела сличан ефекат. То се није догодило због стабилности руског политичког система у целини“, рекао је Мошкин за Спутњик.
Неки руски аналитичари су још раније говорили о томе да Конгрес САД издваја око 700 милиона долара за изборне процесе у Русији, и то је, према њиховим речима, сума која је јавна, али „нико неће открити буџет који издвајају обавештајне службе и Бела кућа директно“.
Међутим, чак и да Американци примене своје механизме тешко да ће успети да утичу на изборни резултат. Путин се додуше још није кандидовао за председничке изборе, али најновије анкете показују да Путинов рад на месту председника подржава чак 83 одсто Руса.
