Касније је Московски иновациони центар „Сколково“ издвојио неколико милиона рубаља за пројекат аутопилота за аутомобиле. Стручњаци су направили макету, али инвеститори опет нису били заинтересовани за тај модел. Тада су момци одлучили да се баве роботима који раде у фабрицима и складиштима — и овај „свакидашњи“ (за разлику од лунарног ровера) пројекат донео је тиму светско признање.
Сада „Робо Си-Ви“ производи специфична беспилотна возила — виљушкаре и тегљаче, које се већ користе у фабрикама „Самсунга“ и „Фолксвагена“. Оно по чему руска компанија предњачи је специјално возило, које, за разлику од тегљача, самостално узима палете и може да их подигне на висину до два метара.
Директор компаније „Робо Си-Ви“ Сергеј Малцев за Спутњик каже да је већина компонената за роботе стране производње, то се пре свега односи на сензоре, али да је најважнија компонента — „мозак“ робота — произведена у Русији.
„Ми смо веома захвални ’Сколкову‘. Овај иновациони центар нам је помогао тако што је издвојио новац за почетак радова и промовисао наше производе. ’Сколково‘ је изузетно важно за развој иновативне инфраструктуре и вискотехнолошког предузетништва у Русији“, истиче он.
Говорећи о интеграцији беспилотних система у путнички и теренски саобраћај, Малцев истиче:
„Кад-тад ће свим возилима управљати искључиво роботи, али пре свега на затвореним територијама, попут рудника или копова шљунка и песка. Али за неих 15-20 човечанство ће имати довољно напредну технологију аутопилота, након чега почеће масовно коришћење аутопилота у аутомобилима, возовима, авионима, бродовима. Осим тога, тада ће државе прилагодити законе новим околностима“.
Ускоро ће „роботи“ компаније „Робо Си-Ви“ почети да раде у складиштима француског оператера „ФМ Ложистик“, који издаје просторије фирми „Марс“. „Робо Си-Ви“ има прелиминарне споразуме о сарадњи са компанијама „Икеа“, „Филип Морис“ и „Нестле“. Беспилотни виљушукар кошта 60 хиљада евра. Цена укључује сву неопходну опрему и софтвер. Тегљач кошта 40 хиљда евра. Према речима Малцева, куповина неколико робота има смисла за власнике складишта чија површина износи најмање 50 хиљада квадратних метара.
