Европска унија ће од септембра, чим јој се чиновници врате с годишњих одмора, бити захтевнија према Србији, сазнају „Новости“ у седишту њене администрације. Брисел је одлучан у томе да у овој фази прикључења Србије ЕУ стави акценат на питање Косова, односе с Русијом и владавину права.
Постоје притисци одређених земаља да на дневни ред што пре дође Поглавље 31, које се бави спољном, безбедносном и одбрамбеном политиком. То би, у случају Србије, посебно било важно када је реч о односима с Руском Федерацијом.
Због својих затегнутих односа с Москвом, из личних интереса, у овоме, пре свега предњаче Пољска и балтичке земље, од којих Естонија тренутно председава ЕУ до краја године.
„Проблем је у томе што преговарачка платформа за наведену област технички још није спремна и по свој прилици неће ни бити током 2017. Због тога може да се догоди да Поглавље 31 донекле успори европске интеграције Србије“, наводе у Бриселу.
Иначе, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска инсистирају да се све на овом пољу убрза, да би што пре „одвојили Београд од Москве“ условљавањима у преговарачком процесу. Неформални договор је да се дâ још мало луфта до краја ове године, када би се отворила три економска поглавља, највероватније у децембру, а да од јануара крену озбиљни притисци да се започне са третманом „руског питања“, наводе у Бриселу.
Што се тиче Косова, Брисел тражи нове помаке у циљу даље нормализације односа, и у том смислу доста се очекује од најављеног унутрашњег дијалога у српском друштву, који ускоро предстоји. Када је реч о владавини права, у ЕУ желе да се овој теми приступи са „истим ентузијазмом којим се воде економске реформе“.
Нормализација односа с Приштином се већ прати кроз посебно Поглавље 35, док су основна и људска права, с правосуђем, слободама и сигурношћу обухваћена такође отвореним областима 23 и 24.
