Британски истраживач Ерик Шиптон је 1951. године тражио алтернативну руту до Монт Евереста, а на свом путу нашао је отисак стопала за који се установило да је хоминидан. Фотографисао га је, а мистерија Јетија, који је познат и као страшни снежни човек, проширила се светом.
Данијел Тејлор, аутор књиге „Јети: Екологија мистерије“, знакове „снежног човека“ на Хималајима тражио је још откад је био дете, како каже, већ 60 година и објашњава фотографију коју је светом пронео Шиптон.
„Шиптон је био један од најцењенијих истраживача Евереста, па ако је он фотографисао нешто такво, онда је то права фотографија. Нико то никад није доводио у питање. Да ли је то тако? Оно што упада у очи јесте да су рубови доста оштри, што се може приписати томе да је снежна подлога на тим висинама била тврда. Друго, то подсећа на људско стопало, али с великим палцем. На крају крајева, може се рећи да је хоминидно, а тек дужина од 33 центиметра… Медији су то оберучке прихватили“, објашњава Тејлор.
Today's find in the archive — original photographs of the footprints of an #AbominableSnowman in 1951 by @thetimes' Eric Shipton. #Yeti pic.twitter.com/CWbqIS63CF
— News UK Archives (@NewsUKArchives) January 17, 2017
Отада је на Еверест ишло небројено много експедиција у потрази за Јетијем. Истраживач Том Слик ишао је на Еверест неколико пута, проводио тамо и по пола године.
Преокрет у истраживању направио је Едмунд Хилари који је предложио да се не траже мистериозна бића, него истражује како би човек могао живети на толикој висини. Направили су дом на 5.700 метара надморске висине и почели истраживање. Његова експедиција је прва направила разлику између тога како Шерпаси поимају Јетија као мистериозно биће које живи у планинама. Тејлор који је истраживао пределе Непала кренуо је највише од те спознаје. За њега је Јети више продукт људске потребе за „указањима“.
Праву пометњу у истраживање унели су професори с Оксфорда, који су први покушали с ДНК анализом.
„Изазвали су потпуну конфузију. Створили су фрагменте на основу претходних истраживања и установили да се неки не могу повезати ни са једном постојећом животињом. Најближу ДНК везу имали би с поларним медведима, али и са неким, такође конфузним ДНК секвенцама“, каже Данијел Тејлор.
И он сам је истраживач, базиран на дивљину Непала. Тамо је, каже, лично наишао на отиске сличне онима које је фотографисао Шиптон. Шерпаси су му рекли да су то, како их они зову, „медведи с дрвета“. Као такви су развили предњи прст како би могли да обухвате грану и сломе је. Њима се вероватно развио тај „велики палац“, па Тејлор сматра да би то могло делимично да објасни мистерију Шиптоновог Јетија.
Он сматра пак да је потрага за Јетијем симболична људска потрага за нечим вишим. Јетија је тако изједначио с богом, анђелима, као и са чудовиштем из Лох Неса.
„Људи имају потребу за свеопштим заједништвом, целином. А кад имају такву потребу, онда им требају и сигнали како би се са свиме могли повезати. Сигнал је овај отисак стопала. Широм света постоје легенде о Јетијима, Русија има своју, Кина своју. Све је то људска глад за хоминидним указањима“, објашњава Тејлор у својој књизи.
