Акредитацију за тај догађај затражила су три дописника „Русије севодња“, који су касније одбијени без објашњења. Агенција се први пут срела са таквим ограничењима приликом подношења захтева за покривање догађаја на министарском нивоу под окриљем Европске уније.
„Збуњени смо одлуком Председништва Естоније у Савету Европске уније да без објашњења разлога одбије захтев новинара новинске агенција ’Русија севодња‘ да покривају неформални састанак министара спољних послова Европске уније у Талину 7. и 8. септембра“, пише у саопштењу Министарства иностраних послова.
„Отворена дискриминација једне од највећих новинских агенција још једном показује колико су лицемерне изјаве естонских власти о привржености слободи говора и приступу информацијама. Без обзира на то да ли је та одлука иницијатива Председништва Естоније или је договорена са Бриселом, мере забране Талина у сваком случају подривају ауторитет Европске уније. Позивамо релевантне међународне структуре да посвете посебну пажњу на тај нечувени случај и предузму мере за спречавање повреда права руских новинара“, наводи се у саопштењу Министарства.
Раније је Европска федерација новинара оценила одлуку Председништва Естоније у ЕУ као „озбиљан напад“ на слободу медија.
Власти балтичких земаља због изјава о борби против „руске пропаганде“ ометају рад руских медија. На пример, 12. априла 2017. године није допуштен улазак у Естонију Илији Омељченку, оператору телевизије РЕН ТВ, који је дошао у Талин да покрије рад форума „Отвореној Русији“. Одељење полиције и заштите границе Естоније саопштило је да је Омељченко нетачно назначио сврху своје посете. У документима „одбијања“ погранична служба као разлог за своју одлуку наводи „непостојање докумената који потврђују сврху и услове боравка у земљи“. У новембру 2016. године Комисија за телевизију и радио Литваније одлучила је да на три месеца суспендује преношење руског канала „РТР Планета“.
