Кинеске и индијске власти постигле су договор о „експедитивном раздвајању“ трупа у спорној области, након два месеца напетости са обе стране.
„Током последњих неколико недеља, Индија и Кина су биле у дипломатској комуникацији како би се решило питање инцидента у Докламу“, саопштило је Министарство спољних послова Индије у понедељак, мислећи на спорну област на коју право полажу Кина и Бутан.
„На тим основама, постигнут је договор о експедитивном раздвајању пограничног особља, а почела је и његова примена“, стоји у саопштењу.
До тог договора се није дошло лако и брзо. Претходила су му два месеца тензија на граници које су искушавале стрпљење обе стране.
1. Индијска блокада пута
Тензије су почеле у јуну када је Бутан приметио кинеске трупе како покушавају да прошире пут који пролази кроз спорну област Доклам.
Мали Бутан тада се обратио за помоћ свом много моћнијем савезнику Индији. Делхи је одговорио слањем војске у ту област, иако Индија не полаже право на ту територију.
Тај потез навео је Кину да оптужи Индију за нарушавање територијалног интегритета и да захтева повлачење индијских трупа пре него што почну преговори. Одговор Индије је био да би обе стране требало истовремено да повуку снаге.
2. Не ослањајте се на фантазије
Више од месец дана након што су тензије почеле, Кина је инсистирала на томе да Индија попусти.
„Не окушавајте срећу и не ослањајте се на фантазије“, рекао је портпарол кинеског министра одбране Ву Ћијан. Он је додао да је кинеска војска ојачала своју способност да одбрани суверенитет и територијални интегритет.
„Лакше је уздрмати планину него кинеску армију“, рекао је Ву.
3. Ко ће први да трепне
Убрзо је постало јасно да нико не жели да устукне, па су и Индија и Кина појачавале војно присуство. Војске су се тада у неколико наврата „лактале“, без употребе оружја.
Неки кинески државни медији тада су позвали на то да се Индија научи лекцији, подсећајући на ситуацију из 1962. године, када је Кина показала мишиће на вежбама бојевом муницијом на Тибету. Индијски коментатори, са друге стране, тврдили су да Индија може да се супротстави Кини.
4. Камење, шипке и песнице
Тензије су додатно подгрејане када је актуелизовано питање области због које се заиста споре Кина и Индија. Објављен је снимак сукоба индијских и кинеских војника у близини језера Пангонга, које се налази на 4.300 метара изнад нивоа мора и које пресеца „линија контроле“ дуга 4.000 километара. Делхи се плашио да би преузимањем Докалама могао бити доведен у питање уски појас Силигури, познатији као „кокошји врат“ (у неким деловима је широк само 30 километара) којим је више индијских држава повезано са центром.
У сукобу је било шутирања, вучења, каменовања, као и употребе импровизованог оружја.
5. Седам грехова Индије
Кинески државни медији су затим објавили видео-снимак којим исмевају Индију.
„Док се цео свет труди да пробуди Индију, Кина је схватила да не можеш да пробудиш човека који глуми да спава“, рекао је презентер видеа Дир Ванг.
На снимку се затим види Кинез маскиран у „типичног“ представника индијске мањине Сика.
„Мене нико ни за шта не криви, јер ја само спавам“, рекао је тај човек на енглеском, уз не баш убедљив покушај имитирања индијског акцента.
Затим се наводи „седам грехова“ Индије, међу којима су нелегалан прелазак преко кинеске територије и кршење међународног права.
Индијски лист „Хиндустан тајмс“ оптужио је ауторе видеа да су расисти који исмевају Индијце.
