Хапшење Богдана Митровића у Сувој реци под оптужбом за наводни ратни злочин изазвало је узнемиреност и код Срба на КиМ и код оних који су из јужне српске покрајине расељени у централну Србију.
Косовско Специјално тужилаштво почетком године расписало је тајне потернице за 57 расељених Срба због сумњи у наводне ратне злочине између 1998. и 1999. Међутим, тајна потерница за Богданом Митровићем расписана је 18. јула, што показује да се нико од расељених Срба не може осећати сигурним докле год тајне оптужнице постоје.
Аналитичар из Грачанице Живојин Ракочевић тврди да се овде не ради само о тајним оптужницама.
„То је оптужница која треба да убије сваку идеју о повратку. То је акт, гест и нека врста ужасног поступања према човеку који се враћа у свој завичај и који тај завичај види као једину наду да изађе из очаја у коме се 15 година налази јер не може да живи у свом дому. То хапшење је у основи стратегија која треба да одврати Србе од повратка и да онемогући њихов нормалан живот и мисао да могу да се врате на Косово“, каже Ракочевић.
Слично размишља и Стефан Филиповић, аналитичар из Косовске Митровице, који каже да су Срби који живе на КиМ већ доступни косовским властима. У проблему су, каже Филиповић, расељени.
„Поставља се питање који је број људи на тим листама, ако листе уопште постоје. Искрено сумњам да постоји нешто тако формално, већ се то ради, можда и ад хок, од случаја до случаја, односно од потребе до потребе. Мада не сумњам да постоје одређени спискови“, каже Филиповић.
Срби који долазе да обиђу своје разрушене домове и цркве налазе се на мети косовских власти јер су мање интересантни међународној јавности, каже Филиповић.
„Зато и имамо случај да се углавном хапсе људи који долазе на централно Косово, а још дегутантније је што се то дешава у Мушутишту, где се јавност и локална власт читавог тог краја отворено противе покушају да се било ко врати у Мушутиште, па макар и на викенд“, каже Филиповић.
Косовско Специјално тужилаштво почетком године објавило је да трага за 57 Срба, као реакцију на хапшење Рамуша Харадинаја у Француској по налогу српских власти. Косовске власти такође су нерадо пристале на формирање специјалног суда за ратне злочине на КиМ, на коме би требало да буду процесуирани и злочини и злочинци, између осталог и због трговине органима убијених Срба.
Многи у понашању косовских власти у погледу тајних оптужница виде противтежу специјалном суду. Према тој тврдњи, албанске власти на КиМ покушавају да пред међународном заједницом покажу да су и оне активне у процесуирању ратних злочина. Пред својом јавношћу желе да покажу да су ратне злочине чинили и Срби.
Овај други разлог помиње и Филиповић када каже да се између тајних оптужница и специјалног суда може повући паралела.
Међутим, са друге стране, председник парламентарног одбора за КиМ Милован Дрецун каже да се паралела између тајних оптужница као противтеже специјалном суду не може повлачити.
„То су оптужнице које су подигнуте знатно раније и пре извештаја Дика Мартија, али не зна се ко је на оптужницама. То је у једном периоду било подигнуто и једноставно чекају да нахватају људе“, каже Дрецун.
Ракочевић истиче да су све активности косовских правосудних органа противтежа оснивању специјалног суда. Богдан Митровић познат је свима у Сувој реци, он долази у свој завичај последњих петнаест година, каже Ракочевић.
„И јуче су се сетили да га ухапсе. Имамо пример људи из косовске полиције који су радили као полицајци, а њихове колеге су се, након седам година заједничког рада, сетиле да је он починио ратни злочин. Дакле, ради се о потпуним бесмислицама“, каже Ракочевић.
Власти Србије не могу, каже Филиповић, много да ураде како би се проблем са тајним косовским оптужницама решио, осим вербално, што Србима који живе на Косову и Метохији даје утисак да се ради нешто конкретно. На терену, српска држава не може да уради пуно, каже Филиповић. Једино што српској влади остаје, према његовом мишљењу, јесте да врши притисак на западно јавно мњење и западне политичаре.
За Ракочевића решење је у, како каже, подвлачењу црте и прекидању свих односа између Београда и Приштине, уколико се догађаји попут хапшења Богдана Митровића наставе.
„У суштини, овакви гестови значе да се прекидају односи на животном нивоу између Срба и Албанаца“, каже Ракочевић.
Србија инсистира да све оптужнице буду јавне, каже Дрецун. Уколико дође до хапшења или суђења, као што је био случај са Оливером Ивановићем, српске власти пружају сву правну помоћ, а Дрецун додаје и да ће сва питања ове врсте бити решена у оквиру бриселских преговора, а на дневном реду ово питање може да се очекује и на предстојећем састанку председника Вучића и Хашима Тачија.
„Постоји и механизам међународног притиска који може да се изврши на Приштину. Они се увек ваде да не могу да утичу на судове и тужилаштва, али потпуно је јасно да Приштина политизује и злоупотребљава причу о ратним злочинима да би застрашивала Србе, прогањала невине и спречавала повратак протераних“, каже Дрецун.
