Како пишу „Вечерње новости“, Брисел би могао да затражи од Србије, као услов за отварање Поглавља 31, да се том центру и особљу у њему не додели дипломатски статус, а није искључена ни могућност да ЕУ затражи и његово затварање.
Београдски лист подсећа да извештај о скринингу овог поглавља, које се односи на спољну политику и безбедност, још није достављен Београду, и наводи да је овај документ „закочен“, јер балтичке земље и Пољска инсистирају на томе да се у њега угради низ захтева који се односе на слабљење веза Србије и Русије — од увођења санкција до војне сарадње.
Игор Новаковић, координатор Радне групе за поглавља 30 и 31 Националног конвента о ЕУ, каже да се Србија приликом оснивања Центра сагласила да ће дати дипломатски статус особљу. „То није толики проблем за Запад, колико могућност да дипломатски статус добије и сама зграда Центра, чиме би он практично постао руска територија“, објашњава Новаковић.
Према његовим речима, када је Центар основан, он је био део „пакета“ договора о „Јужном току“, који је у међувремену суспендован, па се поставља питање сврхе тог центра.
Из Центра у Нишу поручују да је он, за пет година рада, оправдао своје постојање и намену, која је искључиво у домену хуманитарног реаговања — пружања помоћи, спасавања и организације сарадње у борби са ванредним ситуацијама.
„Што се тиче међудржавног споразума о условима боравка, привилегијама и имунитету представника Центра, то представља политичко питање и о томе одлучују владе Србије и Русије“, кажу у Центру у Нишу, преносе „Новости“.
