„Присутност нуклеарног оружја у земљама Европе је последица Хладног рата, али иако су многи мислили да је завршетак Хладног рата означавао и релаксацију од таквих тема као што је држање нуклеарних бомби по европским земљама, оне су ипак ту остале у приправности — за сваки случај“, објашњава за Спутњик војни аналитичар Александар Радић.
Како каже, чињеница је да те универзалне бомбе Б-61, које су остале у складиштима у Италији и Немачкој, потенцијално могу да представљају и један реметилачки фактор у политичким односима између Истока и Запада, јер сваки пут када НАТО упозори да Русија неком својом активношћу прети земљама Алијансе, онда и Руси могу да упитају због чега се чувају нуклеарке у европским базама.
„Наравно да у таквој клими, када из Вашингтона стижу јасне поруке Доналда Трампа да би Европа морала више да поради на својој одбрани, онда је и природна последица раста трошкова одбране, пораста бројности војске, што Немачка и најављује“, додао је.
Истовремено, Александар Камкин са Института за европске студије Руске академије наука тврди да по среди нису антиамеричка расположења, већ антиратна, с обзиром да ратоборна реторика Трампа поводом Северне Кореје, као и јачање присуства америчких војника у Европи зарад обуздавања Русије — нису баш до краја јасни Европљанима.
„Пре неколико дана шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел је ставио до знања државном секретару САД да не разуме амерички спољнополитички вектор. Подсетио бих да се пре неколико дана лидер СДП-а Мартин Шулц такође заложио за уклањање америчког оружја из Немачке. Ради се о консолидованом ставу социјалдемократа, што уједно значи да ће се тај став чути и у парламенту“, истиче.
Са друге стране, напомиње он, када је реч о спољној и безбедносној политици Немачке, Ангела Меркел је доследна евроатлантским принципима, зато ће канцеларка и даље инсистирати да америчко оружје остане у Немачкој иако се и Алтернатива за Немачку и Левица такође залажу за смањење америчког присуства у земљи.
Камкин подсећа да то није први пут да немачки званичници предлажу уклањање америчког нуклеарног оружја, али је НАТО сваки пут одбацивао овакве предлоге. Сличан пример се догодио и 2009. године, када је тадашњи шеф немачке дипломатије Гидо Вестервеле затражио уклањање америчких бомби, али је Вашингтон био изричит да се то неће десити.
И Радић тврди да је Габријелова изјава чиста политичка порука, с обзиром да до сада Немцима кроз безброј влада није сметала чињеница да се нуклеарно оружје налазило на њиховој територији. „То се знало али никада није била главна тема. Али ако имате контекст у коме се говори о стварању европске војске, са друге стране, те да Американци критикују недовољан допринос Европе сопственој одбрани, онда један политички потез који би многи сада и у Немачкој и у широј Европи схватили као позитиван, јесте порука Вашингтону да би могли да врате кући своје атомске бомбе“, закључује.
Према непотврђеним информацијама, на авио-бази Бундесвера, „Бухел“, у федералној земљи Рејнланд-Пфалц распоређено је до 20 јединица америчког нуклеарног оружја, пише „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.
