Све је то допринело политичкој кризи која је само посљедица моралног посрнућа толико катастрофалног да би, како сликовито каже Куљак у разговору за Спутњик, било лакше изаћи из неке природне или нуклеарне катастрофе.
— Улазак Црне Горе у НАТО без референдума, а уз корумпиране политичаре, отвара питање легитимитета чланства у том савезу. То такође чини проблематичним тренутно спољнополитичко позиционирање Црне Горе и не пружа стабилан безбједносни оквир. Са друге стране, ово питање се не може посматрати изван историјског и културолошког контекста, што на дужи рок може да доведе до нестабилности, будући да, из ове перспективе гледано, међу земљама-чланицама постоје и значајни конфликтни односи. За разматрање преостају редуциране и краткорочне предности чланства у НАТО, које се евентуално своде на тренутну безбједносну ситуацију у региону и на краткорочне ефекте по црногорску економију.
Како данас видите главне протагонисте на црногорској политичкој сцени?
— У Црној Гори је стварна политичка криза постојала само у оној мјери у којој су се изборним крађама, као крађи политичке воље грађана, досљедно супротстављали политички актери. Са тим је завршено крајем '90-тих година прошлог и почетком овог вијека. Након тога, крађе избора на које су политички актери пристајали, или су били саучесници у том послу прекрајајући вољу грађана, представљају умјетну, односно креирану политичку кризу, договорену између власти и „опозиције“ да би се под плаштом демократије амортизовало социјално и економско нерасположење грађана. Циљ је одржавање постојеће констелације политичке моћи, уз задовољавање приватних интереса корумпираних политичара. Притом, изворни облици грађанског отпора нису попримали оне размјере које би могле да изазову стварну и трајну политичку кризу, тако да се може рећи да су и грађани у значајном броју и мјери и сами саучесници ових режираних политичких криза.
Кад је ријеч о главним протагонистима на политичкој сцени Црне Горе, имајући у виду друштвени проблем број један — корупцију и невладавину права, неопходно је њихов кредибилитет процјењивати из угла поријекла њихове имовине, као и имовине чланова њихове фамилије, ближих рођака, кумова и пријатеља. Проблем корупције и невладавине права могу да рјешавају само политичари који су у том смислу чисти.
Да ли на понашање црногорских политичара утиче страни фактор и ако утиче — колико?
— Што се тиче утицаја страног фактора на црногорске политичаре, на простору на којем се додирују конфронтирајући геополитички интереси, као што је Балкан, утицај страног фактора на домаће политичаре је значајан. За спровођење ових интереса битно је имати локалне извођаче. Стога, страну подршку, директну или индиректну, имају они политичари који су спремни да приоритет дају интересима изван у односу на интересе грађана, а то су: корумпирани и уцијењени политичари, затим политичари који немају транспарентан однос према спољнополитичком и безбједносном позиционирању и политичари чији је однос у овом питању поданички, из ових или оних разлога.
Какво је стање на Универзитету и колико је он заиста аутономан и слободан од политичких утицаја?
— У вријеме социјалистичког самоуправљања била сам у прилици, као студент продекан и као предсједник омладинске организације на Универзитету, да стекнем одређени увид у функционисање друштвеног система, а посебно у домену социјализације младих и регрутације кадра за друштвене и државне функције. У односу на тада, данашње стање разликује се само површински. У суштини, механизми утицаја су остали исти — партија на власти, у спрези са Агенцијом за националну безбједност, преко разних облика организовања активности на Универзитету, врши надзор, контролу и селекцију подобних особа које ће попуњавати и које попуњавају битне друштвене и државне положаје. Додатно, сада у Црној Гори постоји неколико приватних универзитета чија је функција у друштвеном систему, у овом погледу, идентична. Они служе као својеврстан расадник послушних кадрова.
Нажалост, данас је оваква констелација односа од стране шире лаичке јавности прихваћена као подразумијевајућа за све друштвене домене, не само за академски. Сувишно је наглашавати колико је то отровно по развој здравог друштва, али није сувишно то понављати — можда се некад створи критична маса слободних појединаца која ће се супротставити оваквим тенденцијама. У том смислу, од критичног значаја је улога интелектуалне елите.
Једном приликом сте подсјетили на ријечи аустријског научника Виктора Франкла — да је по будућност једног друштва погубнија морална од природне и нуклеарне катастрофе. Колико су тога свjесни у Црној Гори?
Степен моралног посрнућа можемо процијенити преко следећих показатеља — степена видљивости моралног посрнућа у моменту његовог настанка, спремности да се прихвати да таква посрнућа постоје, спремности да се томе супротстави и шансама за излазак из посрнућа. Посматрано по сваком од наведених показатеља, појединачно и заједно, можемо констатовати да морално посрнуће у Црној Гори има катастрофалне размјере, значи толике да би лакше било изаћи из неке природне или нуклеарне катастрофе. То, наравно, није свакоме лако видљиво или, пак, људи нису спремни да се са тим суоче.
