Сумитеру је био кандидат за Нобелову награду за мир, а преминуо је од рака.
У време напада имао је 16 година и претрпео је страшне опекотине на леђима, од којих се годинама лечио. У тренутку када је на Нагасаки бачена атомска бомба, Сумитеру је возио свој бицикл на удаљености од 1,8 километара од епицентра експлозије.
„Одједном, угледао сам бљесак светлости у дугиним бојама који је стигао с леђа, а снажан удар ме је бацио на тло. Када сам се освестио, кожа на мојој левој руци од рамена до врхова прстију је висила попут крпе. Ставио сам руку на леђа и схватио да немам одеће, а на руци ми је остала слузава, изгорела кожа“, описао је на церемонији комеморације за жртве Нагасакија одржаној 2015. године.
„Црна тела, гласови који зову упомоћ из срушених зграда, људи којима отпада месо и испадају утробе… Ово место постало је море ватре. Био је то пакао“, описао је потресне тренутке након бомбардовања Нагасакија.
Постао је један од симбола бомбардовања Нагасакија након што га је један амерички маринац фотографисао док се опорављао у болници. Фотографија спаљеног меса на његовим леђима обишла је свет.
Танигучи се у болници лечио три и по године након бомбардовања, а након што је изашао, постао је један од највећих противника нуклеарног оружја, те је широм света говорио о свом искуству, пише британски Гардијан.
„Бојим се да људи, посебно млади, губе интерес. Желим да нове генерације запамте како нуклеарно оружје никада неће спасти свет. Веровање да ће нас нуклеарни кишобран заштитити је илузија“, поручио је у интервјуу за АФП 2003. године.
САД су прву атомску бомбу бациле на Хирошиму 6. августа 1945. године, при чему је преминуло 140.000 особа. Међу њима су и особе које су преживеле саму експлозију, али су после умрле од последица радијације.
Три дана касније, САД су бациле бомбу на Нагасаки, и тада је погинуло 74.000 људи.
Танјуг
