У београдским књижарама појавила се књига интервјуа америчког редитеља Оливера Стоуна са руским председником Владимиром Путином. Стоун је интервјуе преточио у документарни филм, а транскрипт 19 сати интервјуа изашао је у литералној форми која се на европском тржишту прво појавила на српском језику.
Био је то повод да Мирослав Лазански у емисији „На нишану“ угости главну уредницу Спутњика и ауторку три књиге о Владимиру Путину Љубинку Милинчић и редитеља Бориса Малагурског, који је и сам интервјуисао Оливера Стоуна у другом делу свог филма „Тежина ланаца“.
Књига је атипична, с обзиром на то да се ради о транскрипту разговора између Стоуна и Путина, али и због тога што представља Путина из више углова, каже Милинчићева.
„Ми видимо и шта Путин ради и чиме се бави, и како на шта реагује, видимо лежерност са којом одговара на питања. Путин заиста лако комуницира са светом, то је општепозната ствар из многих његових разговора са грађанима Русије, али имали сте утисак да има тема о којима неће да говори“, каже Милинчићева.
Једна од тих тема, наставља она, јесте питање породице. У интервјуу Оливера Стоуна, Путин први пут прича и о својој породици, разводу, ћеркама, унуцима…
Владимир Путин је човек који има развијену моћ самоконтроле и није дао да га Стоун испровоцира у било ком питању, иако је овај то покушавао. То се најбоље види, каже Љубинка Милинчић, када Путин упозорава Стоуна да га не увлачи у антиамериканизам.
Ово није први пут да Стоун снима овакву врсту домументарних филмова, каже Малагурски. Он подсећа да је Стоун већ интервјуисао покојног кубанског председника Фидела Кастра и такође покојног председника Венецуеле Уга Чавеза, затим аргентинске председнике Нестора и Кристину Киршнер и еквадорског председника Рафаела Кореу.
Са свима њима отворио је теме о којима они раније нису говорили, каже Малагурски. То је успео и са Путином, иако не до краја. Путин му је, можда, каже Малагурски, био најтврђи орах досад.
Чак и у Србији, где је расположење према Путину и Русији претежно позитивно, каже Малагурски, немамо прилике да често чујемо глас Владимира Путина. Он је обично синхронизован, каже Малагурски.
„Мени је било уживање што је филм титлован, што можемо да чујемо осцилације у његовом гласу, када је нека тема деликатна или га је нешто изнервирало. И видело се у неколико тренутака да му је било помало непријатно, али држао се као један од највећих политичара, не само данашњице. У том смислу Оливер Стоун имао је јединствену прилику да покуша из њега да извуче и нешто други нису имали прилике. Путин је свакако био свестан да Стоун не иде са циљем да га демонизује, да га напада или испровоцира, и онда је био отворенији за његова питања“, каже Малагурски.
Ако је ико могао да „отвори“ Путина, то је могао Оливер Стоун, каже Малагурски који, ипак, замера америчком режисеру што није био у већој мери критичан.
„Мислим да је Стоун требало више да износи податке о којима говоре мејнстрим медији и дозволи Путину да на те тврдње реагује. Мислим да је у тој критичкој ноти могао мало даље да оде, али и да препусти свом саговорнику да исприча оно што има“, каже Малагурски.
Интервјуи Оливера Стоуна са Владимиром Путином јако су важни у овом тренутку, када се у Америци, каже Малагурски, шири русофобија. Путин, кажу саговорници Мирослава Лазанског, веома егзактно и опширно износи виђење ситуације у Грузији и Украјини, описује како је Запад изиграо бившег украјинског председника Виктора Јануковича и, како кажу, није нимало нежан према бившем грузијском председнику Михаилу Сакашвилију.
