У емисији „Други поглед са Љубинком Милинчић“ дипломата Срећко Ђукић, политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и Стеван Гајић са београдског Института за европске студије разговарали су о томе јесу ли најновији догађаји на релацији Вашингтон—Москва пут ка потпуном прекиду дипломатских односа, и који је следећи потез Русије? Има ли шансе за компромис и да ли се свет убрзано креће ка новом рату?
Анкете показују да амерички грађани и гласачи мисле да њихову пажњу не заслужује антируска кампања која се у њиховој земљи спроводи још од почетка изборне кампање која је на власт довела Доналда Трампа, каже Кесић.
„Они кажу да имају много веће проблеме, много важније ствари које треба да се решавају; не виде претњу која долази из Русије, не прихватају ту карикатуру која се која се ствара и оживљава у Вашингтону, у Конгресу и званичним медијима, поготово на Си-Ен-Ену. Обични грађани не верују да је Русија таква претња Америци и мисле да је то превише напумпана прича због политичких разлога“, каже Кесић.
Са друге стране, додаје Кесић, амерички грађани су уплашени због ситуације око Северне Кореје јер, како каже, не разумеју шта се догађа. Претходна администрација говорила је да ствари држи под контролом, а сада се испоставило да Северна Кореја има ракете које могу да досегну до америчке територије.
У досадашњој дипломатској историји догађало се да земља-домаћин нареди брзо исељење дипломатског персонала неке државе, догађали су се и упади у стране амбасаде, али неко је обично остајао у тим зградама, каже Ђукић.
Наредбу да се руски генерални конзулат у Сан Франциску испразни у року од 48 сати, да се ниједном лицу не дозволи останак и да се одузме дипломатски имунитет згради, Ђукић назива драстичним мерама.
„Очито да је Стејт департмент креативан у својој политици ерозије дипломатских односа са Русијом. Америка полази са становишта да Русија није играч који ужива респект какав је уживао СССР и наставља са дипломатским ратом. Докле ће он трајати и како ће се завршити, тешко је рећи. Али мислим да односи између Америке и Русије клизе све ниже и не назире се време када ће се то зауставити и када ће почети њихово оздрављење“, каже Ђукић.
Кесић упад америчких власти у руска дипломатска представништва сагледава у светлу унутрашњих борби у америчком естаблишменту. Не треба заборавити да се у Америци води истрага о наводној руској умешаности у америчке председничке изборе и не треба искључити могућност да су америчке власти упадом у дипломатска представништва покушале да, како Кесић каже, на кваран начин дођу до некаквог инкриминишућег материјала.
Због свега тога, сматра Кесић, постоји раскорак између онога што се дешава у стварним односима између Вашингтона и Москве и онога што Кесић назива унутрашњеполитичком динамиком у Америци.
У руско-америчким односима није све тако црно, каже Кесић. Истовремено са ескалацијом, како каже, детињастих потеза Вашингтона, иза сцене постоји сарадња, као што је прекид америчког финансирања побуњеника у Сирији.
„То је врло важна одлука. И што је занимљиво, нико на њу није обратио пажњу. На неки начин они су прихватили да су Руси добили право да буду присутни и да Асад има право да остане на власти. То је велики уступак, и зато су они добили неке уступке од Русије“, каже Кесић.
Он подсећа да је Русија гласала за резолуцију Савета безбедности о Северној Кореји, а да када је у питању Иран Русија игра значајну, посредничку улогу и уверава Иранце да не реагују на Трампову реторику.
Ђукић, међутим, сматра да је Америка изгубила у Сирији и да у тој земљи више нема ослонца, да је Русија увек играла конструктивну улогу у иранском питању, а да се њени гестови добре воље према Америци нису враћали истом мером. Руско-амерички односи клизе низбрдо и не зна се где ће се зауставити, каже он.
На једном нивоу видимо јасне дипломатске шамаре који пљуште са обе стране, каже Гајић, док је с друге стране Америка признала руски примат на Блиском истоку.
Између Русије и Америке постоји истовремени однос сарадње и сукоба. Русија је постала господар ситуације на Блиском истоку, сматра Гајић, док се тежиште светске политике помера на Далеки исток, где се отварају нова жаришта сукоба, попут најновијег у Мјанмару. Најзанимљивије је, каже Гајић, питање где ће се поново појавити ДАЕШ.
Та терористичка организација појавила се на Филипинима, чији председник има изразито антиамерички став, а индикативан је и сукоб између муслимана и будиста у Мјанмару, где Кина има своје економске интересе.
