Током претходних година Иран је модернизовао и додатно разрадио више серија различитих модификација ракета малог домета, односно тактичких и оперативно тактичких ракета.
Па ипак, фокус је стављен на балистичке ракете које могу да погађају циљеве на већој удаљености. На основама породице ракета „Шехаб“, а уз помоћ севернокорејских технологија, Иранци су успели да створе нову ракету „Шехаб 3“ домета до 1.700 км. Од те породице се одвојила нова серија „Гадр“ различитих модификација домета од 800 до 3.000 километара. Техеран планира такође да унапреди и саму породицу „Шехаб“ како би јој домет био до 6.000 километара. Мада, стручњаци су ту прилично скептични и мисле да су ирански стручњаци исцрпели све могућности тих ракета.
Али, генерално гледано, Иранци су постигли значајне резултате и успехе у ракетној сфери. Створили су читаву линију, односно више од 20 модификација ракета различитих класа. Све су оне мобилне и веома добро адаптиране за деловање на најразличитијим теренима који се могу наћи у Ирану. Предвиђене су и базе за чување тих ракета, оне су добро маскиране и опремљене, али и заштићене системима ПВО.
Ракетни потенцијал Исламске Републике Иран представља реалну опасност за све потенцијалне непријатеље. А то свакако брине и плаши „другу страну“. Тим пре што сада посебну опасност представља ракетна алијанса Ирана и Северне Кореје која показује високи темпо развоја ракетних технологија у тим земљама. Тесна иранско-севернокорејска сарадња у овој сфери може да помогне Техерану да реализује све своје амбициозне планове који се тичу усавршавања ракетног програма.
Без обзира што ирански програм не нарушава међународне правне норме, због повећања потенцијала на Блиском истоку, који је константно буре барута, ипак се мора признати да тај програм представља и опасност. Балистичке ракете средњег домета могу бити оружје за масовно уништење. Што се тиче ракета великог домета и нуклеарног оружја — то је лице и наличје једне исте медаље: они не могу једни без других. Поседовање свих тих видова ракета јесте најпре знак за упозорење и обуздавање непријатеља.
Сва питања која се тичу даљег развоја или пак обуставе тог програма на којем Техеран годинама истрајава требало би да буду предмет међународних преговора, наравно са учешћем Ирана и пожељно у оквиру УН.
Требало би додати да ракетни програм подржавају све политичке струје унутар Ирана. Тај програм је заједнички именилац и најљућих политичких противника и заједно са нуклеарним програмом он представља највећи национални понос.
