Судећи по изјави руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова, Русија је решена да због нелегалног одузимања имовине и упада у руску дипломатске просторије у Америци правду потражи пред америчким судовима. Он је изјавио да је министарство којим управља послало захтев експертима за међународно право да припреме тужбу против САД.
„Обратили смо се целом низу стручњака који знају како да се све организује“, рекао је Лавров о припреми тужбе.
Лавров није дао никакав рок у коме би руски експерти за међународно право требало да сачине тужбу.
На питање којем суду ће бити поднета тужба, Лавров је подсетио на речи председника Русије Владимира Путина који је предложио да се провери „најправеднији суд у свету“.
Путин је наложио Министарству спољних послова да тужи америчку владу због заплене својине руских дипломатских представништава у Америци, и то америчком суду, да би се видело, како је рекао, како функционише тај хваљени амерички правосудни систем.
Билатерални односи Русије и Америке ушли су у нови циклус заоштравања, каже бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић, који је као шеф југословенске мисије при УН у Њујорку и сам био сведок упада америчке полиције у југословенску амбасаду и резиденцију југословенског амбасадора у Вашингтону за време НАТО агресије 1999.
Русија је била суздржана када је још бивши амерички председник Барак Обама протерао 35 руских дипломата и није предузела реципрочне мере, што је, према Јовановићевом мишљењу, био пропуст, јер реципрочне мере треба да делују тренутно како би имале ефекта.
Тај руски потез Јовановић описује као инвестицију добре воље коју је Русија учинила како би другој страни омогућила да поправи тај гест, како Јовановић каже, тиме што би га „умртвила“ или учинила неки гест добре воље у замену за то.
„Сада имамо ситуацију која излази из оквира међународног права, онаквог какво га познајемо — по Бечкој конвенцији, јер су зграде амбасаде и припадајући објекти недодирљиви за домаћу власт и у случају да се односи прекидају, ограничавају или смањују, онда се зграда имунитетски конзервира и остаје пасивна, али и даље недодирљива за домаћу власт“, каже Јовановић.
На недодирљивост дипломатских представништава по Бечкој конвенцији, што је колоквијални израз за Конвенцију о дипломатским односима из 1961, подсећа и Бојан Милисављевић, шеф катедре за међународно право и међународне односе на београдском Правном факултету.
„Ако се ради о пожару или некој другој ванредној ситуацији, органи државе пријема не смеју да уђу без одобрења шефа мисије или лица које он овласти. Тако да је Мисија апсолутно неповредива без обзира о којој ситуацији се ради, управо да би се избегле могуће потенцијалне малверзације“, објашњава Милисављевић.
Русија и даље показује добру вољу јер још не спроводи најављену реципрочну одлуку о протеривању америчких дипломата, каже Јовановић.
Председник Путин је рекао да Русија задржава право да додатно смањи број америчког дипломатског особља у Москви и да из земље протера још до 155 њих, али је додао да то Москва неће урадити у овом тренутку.
Међутим, насилан упад америчких власти у зграде које припадају Русији прелази сваку меру дозвољеног, наглашава Јовановић, и Русија жели да стави на искушење амерички правосудни систем.
„Као власник, има право да тражи заштиту од тог система, то ће вероватно трајати дуго, можда и неколико година, али ће бити једна нова чињеница коју ће међународна пракса и међународно право забележити. Вероватно ће то бити такозвани прецедентни случај. Уколико америчко правосуђе да за право руској тужби, били би васпостављени моћ и ауторитет међународног права. Ако не да за право из било ког разлога, онда би компромитовало саме принципе на којима почива и све оне велике вредности на које се америчко друштво позива већ 200 година“, каже Јовановић.
Принципи о неповредивости приватне својине и њеној божанској природи пали би у воду, и то би био тежак ударац за морални и политички престиж САД, објашњава Јовановић.
Амерички судови међународно право посматрају као део унутрашњег права, каже Милисављевић, тако да су америчке судије дужне да поступају како у складу са америчким законима, тако и у складу са правилима међународног права, додаје он.
„У том смислу покушај Русије да заштити своја права пред националним судовима Америке није бесмислен, у циљу заштите правила која произилазе из Конвенције о дипломатским односима из 1961. Ту је, дакле, ствар потпуно јасна, да, уколико дође до било каквог ометања дипломатске имовине, неовлашћеног уласка или било каквог сличног чињења, такви поступци представљају флагрантно кршење међународног права, пре свега Конвенције о дипломатским односима и обичајног међународног права“, каже Милисављевић.
Међутим, руски експерт за међународно право Дмитриј Ромањенко позива на опрез и каже да је судити се са америчком државом у америчком суду слично игрању покера са преварантом користећи његов шпил.
„Мислим да ће амерички суд покушати да се правда тиме да је питање имовине у овом случају политичко питање, па ће прогласити себе ненадлежним за овај случај. У сваком случају, одлука САД није у складу са Бечком конвенцијом, јер је недопустиво насилно заузимање територије која је у власништву дипломатске мисије, као и претрес објеката. Ако америчка страна сматра да се запослени у руском конзулату баве активностима које нису у складу са њиховим статусом, она мора да пружи доказе. Осим тога, САД cу дале Русији свега 48 сати да затвори конзулат, што је премало, и што такође доказује да је на тај начин Вашингтон пре свега хтео да демонстрира моћ“, каже Ромањенко.
Сва три Спутњикова саговорника подсећају на случај када је америчка полиција упала у просторије југословенске амбасаде у Вашингтону и резиденцију југословенског амбасадора. То се догодило око поноћи за време НАТО агресије 1999, прича Јовановић, који је у то време био шеф мисије СРЈ при УН у Њујорку.
И у случају ратних односа амбасада је недодирљива, она се поверава на чување неутралној земљи, објашњава Јовановић. И Ромањенко слично мисли и наводи да су у југословенском случају дипломатски односи са Америком већ били прекинути.
„Али, када је реч о Русији и САД, дипломатски односи нису прекинути. Стога, може се рећи да су САД направиле преседан у дипломатији“, каже Ромањенко.
Ако су Американци тада могли да насилно уђу у страну амбасаду, могу и сада, каже Јовановић, али лоше је за било коју велику земљу да даје такве примере другима, јер међународна заједница мора да се заснива и да се инспирише добрим примерима и основним принципима међународног права.
