Могућност увођења мировне мисије на југоистоку Украјине све је извеснија након што је руски председник Владимир Путин изјавио да подржава ту иницијативу, али уз услов да њу чине припадници ОЕБС-а, као и да буду позиционирани на линији разграничења са Донбасом и нигде другде.
Русија је одмах након изјаве Путина упутила Савету безбедности нацрт резолуције о увођењу мировњака, а како је најавио стални представник Русије при УН Василиј Небензја, консултације о том документу ће убрзо започети, и то на нивоу стручњака, како би се дискусија потом пренела и на ниво сталних представника.
Убрзо затим се огласио и Кијев, а амбасадор Украјине при УН Владимир Елченко рекао је да ће његова земља размотрити руски предлог уколико се у обзир узме став Украјине, али и да би у супротном Кијев могао сам да предложи свој нацрт резолуције о мировњацима. Међутим, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров упозорио је да увођење мировњака може да буде реализовано, али искључиво уз сагласност народних република Доњецка и Луганска.
Војни аналитичар Александар Пилајев, међутим, каже да још није познато чиме ће се бавити мировњаци у Донбасу, јер то изричито зависи од мандата који ће добити од Уједињених нација. Штавише, наглашава он, велико је питање да ли ће мировњацима бити дозвољено коришћење оружја.
„Путин је понудио да мировњаци буду размештени на линији разграничења између Украјине и самопроглашених донбаских република са циљем да заштите припаднике мисије ОЕБС-а, како би они без икаквих препрека пратили ситуацију у том делу земље. То би био веома одмерени мандат, јер у овом случају мировњаци не би могли имплицитно да стану на страну Кијева или самопроглашених република“, наводи Пилајев.
Пилајев сматра и да би на линији разграничења требало користити и беспилотне летелице, с обзиром на то да украјинска војска, како истиче, често крши примирје уз помоћ минобацача, који су монтирани на веома покретна возила. Саговорник Спутњика подсећа и да се о увођењу мировне мисије на југоистоку Украјине говорило и на пролеће 2015. године, али Кијев је тада био изричито против те иницијативе.
Према његовим речима, поновно покретање овог питања резултат је преговора помоћника руског председника Владислава Суркова и специјалног изасланика САД за Украјину Курта Волкера, који су одржани у августу у Минску.
„Припадници ОЕБС-а су веома често затварали очи на одређене чињенице, а долазак мировњака би могао да их присили да буду објективни. То би био корак ка имплементацији Минског споразума, то јест ка променама у украјинском законодавству и мирној реинтеграцији Донбаса, која потпуно искључује ризик геноцида над локалним становништвом. Колико видим, власти у Луганску и Доњецку су спремне да прихвате ту иницијативу. Што се тиче такозваних украјинских добровољачких батаљона, њихово мишљење не би требало да интересује озбиљне политичаре“, закључује Пилајев.
Иначе, на иницијативу за увођење мировне мисије на југоистоку Украјине веома је позитивно реаговала и целокупна међународна заједница. И министар спољних послова Немачке Зигмар Габријел је, коментаришући предлог председника Русије, изјавио да шансу треба искористити и да је свету потребна политика слабљења напетости.
