Русија је 1993. године одбацила политику ”нећемо употребити први“ нуклеарно оружје, која потиче из совјетског времена. Двехиљадите године Русија је израдила доктрину према којој би Москва могла да употреби нуклеарно оружје у случају да противничка армија у нападу великих размера прети да уништи њене оружане снаге. Та доктрина је 2010. године промењена, тако да, како наводи лист, Москва сада може да употреби нуклеарно оружје у ситуацијама ”које могу да доведу у опасност само постојање државе“.
Иако се у извештају корпорације РАНД наводи да Русија може да освоји балтичке земље прилично лако, у њему не пише ништа о томе шта би се догодило када би НАТО одлучио да одговори.
”Нешенел интерест“ упозорава, позивајући се на извештај, да би Алијанса у таквој ситуацији имала мало добрих варијанти: ”морала би или да пређе у крваву контраофанзиву, препуну ризика, или да поново уђе у стање хладног рата, или да призна тактички пораз који би повукао неодређене, али прилично катастрофалне последице како за Алијансу тако и за балтичке народе“.
Амерички лист сматра да би највероватнији одговор на руску интервенцију била контраофанзива, а у том случају би, према оцени аутора чланка, ”руске оружане снаге претрпеле огромне губитке или би биле сасвим уништене“.
Ако би снаге НАТО-а бомбардовале територију Русије, Москва би могла да закључи да је држава у опасности. У таквим околностима, према мишљењу аутора овог чланка, Русија би могла да употреби арсенал свог тактичког нуклеарног наоружања.
Према подацима Истражне службе Конгреса, након окончања Хладног рата, Москва је почела постепено да уништава свој нестратешки нуклеарни арсенал, али Русија и даље има око четири хиљаде јединица тактичког нуклеарног наоружања. Други аналитичари тврде да Русија има само две хиљаде јединица таквог наоружања, наводи лист.
