Индикативно је да се после пораза ДАЕШ-а у Сирији ова терористичка организација појављује у другим регионима света. На Филипинима, на пример, још почетком прошле године, неколико исламистичких група на јужном филипинском острву Минданао заклело се на верност терористима, а у мају ове године почеле су велики напад на град Марави.
У Мјанмару је такође почео крвави конфликт између муслимана и будиста. Несклони теоријама завере, ипак, морамо да приметимо да су нови конфликти избили на Филипинима, чији председник Родриго Дутерте гаји изразито антиамерички став и приближава своју земљу Кини и Русији, док је Мјанмар од велике важности за кинеске националне интересе.
ДАЕШ је у Сирији поражен, а Русија је у региону Блиског истока постала господар ситуације, каже Стеван Гајић са београдског Института за европске студије.
За то време, жариште светске политике пребацује се у азијско-пацифички регион, коме припадају Мјанмар и Филипини.
Са померањем политичког тежишта сели се изгледа и ДАЕШ. Његово деловање на Филипинима најављено је преко британског часописа „Румија“, каже стручњак за тероризам Џевад Галијашевић, у коме је објављен интервју са командантом филипинског ДАЕШ-а.
Овај часопис Галијашевић карактерише као британски обавештајни пројекат који излази у име ДАЕШ-а.
„Када говоримо о ДАЕШ-у, имамо његову геополитичку употребу на различите начине. Један је и овај, да ви у име ДАЕШ-а стварате одређене кризне ситуације и правите пропагандну матрицу и да релевантно, преко друштвених мрежа, преко прихватања одговорности за терористичке акције кажете — Да, ми смо ДАЕШ и ми смо то урадили. Релевантност извора у томе је увек била упитна, а иза употребе те терористичке организације и његове злоупотребе и наступања у његово име стоје западне обавештајне службе, стоје амерички интереси“, тврди Галијашевић.
Питање Јужног кинеског мора, преко кога се превезе око 70 одсто робе у свету, јесте од изузетног стратешког значаја за Америку, каже Галијашевић и подсећа да је амерички политиколог Семјуел Хантигтон пре више деценија очекивао светски рат због америчких интереса у Јужном кинеском мору и сукобе великих сила у том подручју.
ДАЕШ је, према Галијашевићевим речима, превасходно брутална војно-политичка организација, па тек потом терористичка, али и средство за реализацију циљева америчке политике у азијско-пацифичком региону.
„Америка је створила овај формат ДАЕШ-а какав знамо као моћну војно-политичку организацију. Он то није био док Американци нису, после 2013/14 направили аранжмане са њима, и они управо не желе да терористи нестане. Не желе да он буде поражена, мртва организација, него желе да буде употребљена за њихове геополитичке интересе“, објашњава Галијашевић.
Америка зато авионима, под плаштом летова ка Јужној Кореји, пребацује људство, опрему и технику ДАЕШ-а у азијско-пацифички регион, каже Галијашевић. О томе говори и Гајић. Русија је, каже Гајић, регистровала неколико ноћних летова америчких летелица.
„Индиције су да су неки од главара ДАЕШ-а спасени, да их је Америка спасила. С друге стране видимо да се ћелије ДАЕШ-а појављују и у Авганистану, али и на Филипинима. Оно што је могуће у будућности, то је да се догоди побуна на ширем подручју централне Азије“, каже Гајић.
Гајић подсећа на дугу историји сарадње америчке обавештајне заједнице и исламских фундаменталиста, која је почела током авганистанског рата. И ДАЕШ се може, каже Гајић, посматрати као средство америчке политике, али не мисли да Америка у потпуности контролише ту терористички организацију.
„То средство које су користили и са којим су флертовали, али, суштински, мислим да уколико било ко у Вашингтону има илузије да може контролисати ДАЕШ прави велику грешку. Највећа моћ милитаната није у оружју, већ у идеологији, у вери њених припадника који су, током неколико година рата у Сирији ту ствар раширили толико да је она постала екстериторијална и да људи из било ког дела света могу да им приступе привучени идејом“, каже Гајић.
Поред тога што је на Филипинима формирао калифат, ДАЕШ је најавио оснивање сличне творевине и у Шпанији, каже стручњак за тероризам Милан Пашански, који очекује појаву ДАЕШ-а и у кинеској покрајини Синкјанг, претежно насељеној муслиманима Ујгурима, како би се Кини убацио камичак у ципелу да би се мање бавила Јужним кинеским морем.
„По мени, може се очекивати да ће на бројним местима, тамо где се интереси обавештајног сектора и ДАЕШ-а подударају, доћи до неких нових клица тероризма, које ће се, у зависности од тога колико локални системи безбедности буду спремни за то, развијати или бити у корену затрте. Међутим, пропашћу ДАЕШ-а далеко да је тероризам са исламским предзнаком поражен. Он ће се још више активирати да би и себи и другима дао до знања да је далеко од издисаја и пропасти на глобалном плану“, каже Пашански.
У сваку земљу која је опхрвана унутрашњим сукобима у одређеном тренутку убацују се обавештајне структуре других земаља које настоје да преусмере политику земље у којој владају сукоби. Ако се ради о земљама које воде антиамеричку политику или политику која није на линији Вашингтона, а поготово у земљама у којима влада сукоб муслимана са другим верским групама, америчка обавештајна заједница убацује радикални ислам као средство своје политике, каже Пашански.
Ако је тачна информација да је фондација Хилари Клинтон помагала стварање ДАЕШ-а, што је у јавност процурило путем Викиликса, то је фрапантан податак, каже Пашански, који такође подсећа на сарадњу САД и авганистанских муџахедина.
Американци су покушали да радикални ислам гаје, каже Пашански, у лабораторијским условима не би ли га убацио у подручја као што је Јужни Кавказ, Чеченија, Синкјанг или Филипини, како би глобалним ривалима створио локалне проблеме. Међутим, не треба заборавити да исламски фундаментализам у датом тренутку може да изневери, као што је то учинио Бин Ладен, закључује Пашански.
