Та студија Универзитета Стенфорд показала је да компјутерски алгоритам може тачно да утврди разлику између геј и стрејт мушкараца у огромном проценту случајева.
Подаци из истраживања засновани су на узорку од више од 35.000 фотографија лица које су мушкарци и жене објављивали на америчким сајтовима за упознавање. Аутори истраживања Михал Косински и Јилун Ванг податке су добили користећи „дубоке неутралне вежбе“, односно софистициране математичке системе који уче како да анализирају слике на основу великих база података.
Истраживање је показало да геј мушкарци и жене често имају црте лица које нису типичне за њихов род, што у суштини значи да су геј мушкарци често женственији. Подаци су показали и да геј мушкарци често имају ужу вилицу, дужи нос и веће чело од стрејт мушкараца, док су геј жене имале шире вилице и мања чела у односу на стрејт жене.
Људи који су погађали сексуалну оријентацију на основу фотографија имали су много лошије резултате од алгоритма, па су погодили само 61 одсто мушкараца и 54 одсто жена. Софтвер је био много успешнији — сексуалну оријентацију погодио је код 91 одсто мушкараца и 83 одсто жена.
Студија је покренула питања о биолошком пореклу сексуалне оријентације, као и етичку исправност препознавања лица, а доведени су у питање и проблеми у вези са нарушавањем приватности испитаника.
