Пошто на другачији начин НАТО није могао да дође до информација каква је дугорочна стратегија Русије на Балкану, према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић стављена је у позицију опипавања пулса Москви и процене како ће се даље Кремљ понашати на Балкану и у ком смеру ће ићи руско-српски односи.
„Такође, сасвим је могуће да Грабар Китаровићева буде особа која ће пренети одређену поруку Путину. На пример, понуда типа: уколико Русија настави са ширењем војне сарадње са Србијом, онда ће вероватно и НАТО много више инвестирати у Хрватску и Албанију“, резонује Пророковић за Спутњик.
Брисел занима шта Кремљ хоће на Балкану
„Разговараћу са Путином и о руско-српској војној сарадњи“, поручила је хрватска председница, најављујујући предстојећу посету Москви и разговор са руским председником.
Све што се тиче будуће посете Колинде Грабар Китаровић Москви треба сагледавати, сугерише Пророковић, у контексту односа између Русије и НАТО-а, а не у контексту односа Русије и Хрватске.
„Треба имати у виду са које позиције је Грабар Китаровићева дошла на функцију председника Хрватске. Пре тога је била помоћник генералног секретара НАТО-а. Цела та прича покушаја вршења притиска на Русију или долажења до одређених података је у том контексту“, подвлачи Пророковић.
Током двехиљадитих, подсећа за Спутњик Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, Москва и Загреб су имали веома добру сарадњу, без обзира на идеолошка неслагања, која су већ тада постојала, али после познатих дешавања у Украјини и на Криму, Загреб је заузео сувише евроатлантски, то јест непријатељски став према Русији.
Међутим, каже даље он, како време пролази, хрватски политичари постају свесни да без обзира на конфронтацију између Русије и НАТО-а, њихова земља мора да зарађује паре и зато желе да обнове економску сарадњу са Москвом.
Прерано је говорити да ли ће након посете хрватске председнице Москви доћи до нормализације односа, констатује Пивоваренко, јер не верује да је могуће након дуге паузе, „преко ноћи“, нормализовати односе Москве и Загреба.
„Не искључујем да Грабар Китаровићева жели да се прилагоди новим околностима и да побољша односе са Москвом, пре свега из економских разлога. Једноставно, улога ове земље у ЕУ је минорна, и зато она мора пре свега да гледа сопствене интересе“, сматра Пивоваренко.
Наравно да је Загреб забринут због чињенице да ће суседна Србија добити мигове-29, истиче овај научни сарадник, док хрватско ратно ваздухопловство тренутно има само мигове-21.
„Околности су такве да Хрватска мора да модернизује своје авионе, а сећамо се како се завршила модернизација у Украјини, која је практично оставила ову земљу без ваздушне флоте. Хрватска би могла да набави половне борбене авионе Ф-16, али и то би било велико оптерећење за њен буџет“, напомиње Пивоваренко.
Хрватска тренутно најмањи заједнички садржалац
Дакле, закључује он, Грабар Китаровићева жели да зна шта треба да уради њена земља како би изједначила војне потенцијале на Балкану, и, наравно, жели да зна у којем се правцу развијају руско-српски односи, јер је Загреб пре свега заинтересован за „евроатлантизацију“ Балкана, то је зато да све земље Западног Балкана уђу у НАТО.
„Прецењујемо данашње председнике држава или велики број њих у европским земљама, па тако прецењујемо и Колинду Грабар Китаровић. Њихова улога се не тиче неких великих визија будућности међународних односа и развоја држава на чијим су челима, већ су искључиво преносиоци одређених порука између кључних играча у међународним односима“, наглашава Душан Пророковић за Спутњик.
Не знам ко би још могао да се састане са Путином и да прихвати такву улогу, појашњава Пророковић, пошто су остале источно европске земље до те мере пореметиле своје односе са Русијом, да је тешко и замислити да би се Владимир Путин срео са некима од њих.
„Са друге стране опет, политичари, шефови регионалних држава или великих европских сила на себе ту улогу једноставно не би преузели, ипак се то тиче и њиховог достојанства и улоге њихових држава у међународним односима. Променила се политика, променили су се и међународни односи, тако да крајњи домет посете Колинде Грабар Китаровић може бити у спровођењу политике НАТО-а и Европске уније“, оцењује Пророковић.
Хрватска има право да развија односе са Русијом, саопштила је Грабар Китаровићева, уколико се не доводе у питање чести сусрети канцеларке Меркел с Путином, не видим зашто би се доводили у питање сусрети с хрватском председницом.
Са једне стране гледано, тумачи Душан Пророковић, неко образложење за јавност мора да се има што се путује у Москву.
„Са друге стране, то поређење са Ангелом Меркел у овом тренутку више изгледа као објашњење међународној јавности да Хрватска много више представља, ако тако могу да кажем, америчког играча него немачког играча у нашим, овде, регионалним односима. И то је са избором Колинде Грабар Китаровић било и наговештено“, закључује Пророковић.
