Косово није независна држава и то не пише само у Резолуцији 12 44 СБ УН, већ су то признали и Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, најављујући референдум и унутрашњи дијалог око преговора са Београдом! Ево и зашто.
Дан пошто је сео у премијерску фотељу, новоизабрани председник Владе Косова и Метохије, Рамуш Харадинај је брзо заборавио да је у изборној кампањи обећао својим сународницима да је дијалог са Београдом мртав. Уместо тога, са нове функције поручује — дијалог са Београдом нема алтернативу и у то име најављује унутрашњи дијалог о овом питању. Само пре неколико дана и Хашим Тачи, такозвани председник Косова, најавио је референдум на Косову о истој ствари, чиме се стиче утисак да Приштина ипак није тако сигурна у своју самопрокламовану независност колико прича.
У супротном, зашто би тражили референдум и зашто би им био потребан унутрашњи дијалог? Дијалог најављен у Србији има смисла, јер је Србија овде оштећена страна, али и условљена питањем Косова на путу ка ЕУ. Косово, с друге стране, нема те проблеме, па у том погледу изјаве Тачија и Харадинаја изгледају још чудније.
Да ли је Косово постало независна држава, како нас убеђују од 2008. године?
Политиколог са Косова и Метохије Неџмедин Спахију за Спутњик каже следеће:
„Косово је за себе рекло да јесте држава, али проблем је шта други кажу и признају. Неки су то признали, неки још нису. Ствар је у томе како убедити остале који нису то урадили, међу којима је, наравно, најважније признање од саме Србије. Од свих других важних Косово је већ добило признање. А ако не добије признање од Србије, наставиће се досадашња ситуација, што је проблематично за једно друштво које је само себе прогласило независним и које још нема признање од највећег и најважнијег суседа. Признавањем од стране Србије решава се проблем признавања и од свих осталих. Признање од свих осталих на свету, док се не призна од стране Србије, јесте проблем за Косово“, каже наш саговорник.
Он верује да је прича о референдуму и унутрашњем дијалогу само реторика албанских политичара, рефлексија онога што је најавио председник Србије, као и да то не значи ништа. Спахију такође сматра и да процеси не могу да иду уназад, па тако помало филозофски објашњава да „човек кад се роди не може да се врати у мајчин стомак — може или да умре, нестане или да иде напред“. То, напомиње он, важи и за државу Косово: „или ће нестати или ће се развити“.
Тек професор међународног права Дејан Мировић нема дилему око, назови, „независне државе Косово“, напомињући да Косово не може постати чланица УН, док га Србија не призна, наводећи пример Бангладеша и Пакистана из 1974. године.
„Бангладеш је некада био Пакистан и звао се Источни Пакистан. После рата за отцепљење који је добио Бангладеш, више од сто држава је признало ту државу, међутим, признање није било могуће у УН, све док тадашњи пакистански премијер није отишао у Бангладеш и признао, уз одређене услове, независност нове државе — Бангладеша. Тек тада је Бангладеш примљен у УН. То је једини пример да је нека сецесионистичка творевина ушла у УН од свог оснивања до данас“, напомиње Мировић.
Колико је важно не признати сецесионистичку власт од стране матичне државе, каже Мировић, јесте пример Кипра. Што се тиче Косова, Мировић каже да једини начин, да оно буде признато као држава и УН, јесте да га Београд „де јуре“ (правно) призна. Мировић, осврћући се на најављени унутрашњи дијалог Рамуша Харадинаја, каже да страхује да би он могао бити протумачен као дијалог у коме учествују и Срби са Косова, јер су сада део његове власти, што, како верује, не би био добар развој ситуације.
Признање Косова стагнира неколико година уназад, а неке државе су чак и повукле своје признање. Најјаснији глас се чуо из Немачке, од посланика странке „Зелених“ Ханса Кристијана Штробелеа, који је пре две године јавно рекао да је Немачка погрешила што је бомбардовала Србију, као и да је прекршено међународно право признавањем Косова 2014 године. Азијска држава Оман и афричка држава Гвинеја Бисао повукле су одлуку о признању независне државе Косово 2011. године. Држава Сао Томе и Принсипе такође је повукла признање Косова 2013 године.
С друге стране, Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка никада нису признале једнострану одлуку парламента Косова. Ипак, на званичном сајту Косова стоји да је, од 193 чланице Уједињених нација, такозвано „независно Косово“ признало 109 (урачунате су и оне које су повукле признање) земаља чланица УН.
