Савет безбедности УН увео је нове санкције Северној Кореји, које су плод руско–кинеско–америчког компромиса. Имовина севернокорејских власти и лидера Ким Џонг Уна неће бити замрзнута, али се Пјонгјангу забрањује увоз сирове нафте у наредних 12 месеци. Та забрана не важи за све врсте природног течног гаса, док се увоз нафтних деривата ограничава на два милиона барела годишње.
Санкцијама се забрањује извоз све текстилне робе, док се свим земљама забрањује да издају нове радне дозволе за раднике из Северне Кореје. Резолуција о санкцијама плод је компромиса великих сила, Сједињених Америчких Држава, које су се залагале за оштре мере, и Русије и Кине, које сматрају да ће санкције погодити искључиво грађане Северне Кореје, али неће имати утицаја на севернокорејско руководство да одустане од развијања нуклеарног и ракетног програма.
О томе да ли ће санкције имати негативног утицаја на грађане Северне Кореје, али и на функционисање њених институција говори и бивши спољнополитички уредник Танјуга Борислав Коркоделовић.
Ово је девети круг санкција које су уведене Северној Кореји од 2006. године, тако да су и држава и грађани Северне Кореје морали да се навикну на такав начин живота, подсећа он.
„У Јужној Кореји, која је била здушно за још оштрије санкције, рачуна се да ће најновија рунда, укупно са оним свим претходно усвојеним, значити да је погођено око 90 одсто севернокорејског извоза. То је велики проценат, међутим, мислим да то неће претерано утицати на руководство Северне Кореје да промени своју политику да у што је могуће краћем року комплетира програм нуклеарног и ракетног наоружања“, каже Коркоделовић.
У том смислу санкције нису довољне и неће омести државу у њеним плановима, закључује Коркоделовић.
Нове санкције уводе се по инерцији, каже политички аналитичар Андреј Манојло, професор на Московском државном универзитету „Ломоносов“, јер главним противницима режима у Пјонгјангу ништа друго не пада на памет. Међутим, санкције су неефикасне, јер је Северна Кореја самоодржива земља, каже он.
„Новом резолуцијом забрањује се увоз сирове нафте, али Пјонгјанг ће наћи начина да набави енергенте, на пример, захваљујући ’незваничној‘ сарадњи са Кином. Стога не очекујем да ће нове санкције нашкодити севернокорејској економији и привреди. Узгред буди речено, када је реч о темпу раста економије, ове године Северна Кореја престигла је Јужну Кореју. Пјонгјанг неће попустити, јер сада има релативно моћну привреду“, каже Манојло.
Са друге стране, требало би имати у виду да ће јачање притиска на Северну Кореју довести до радикализације руководства те земље, додаје Манојло.
„То значи да би једног дана Северна Кореја могла да прода ракетне технологије у иностранство и то би било много опасније од њихових претњи на рачун америчке базе на Гваму. Изолација Северне Кореје је пут у ћорсокак. Неопходно је интегрисати ту земљу у међународне институције, како би она преузимала што више међународних обавеза. То ће позитивно утицати на релаксацију односа у региону.“
Ба Дјенђуен из Центра за истраживања Северноисточне Азије Универзитета у кинеском граду Ђилину каже да санкције јесу појачане, али да у резолуцији Савета безбедности скоро да нема места руско-кинеском предлогу о дуплом замрзавању, односно о мораторијуму на нуклеарна испитивања Северне Кореје уз услов да САД и Јужна Кореја обуставе војне вежбе у региону.
„Неопходно је казнити Пјонгјанг, али јачање санкција неће допринети решавању нуклеарног проблема Северне Кореје, него води ка рату између ове земље и САД. Међународна заједница би требало да убеди обе стране да седну за преговарачки сто. Уместо да промене однос према иницијативи о дуплом замрзавању, САД су пооштриле реторику и притисак на Северну Кореју и покушавају да пребаце одговорност за решавање корејског проблема на Кину“, објашњава Бо.
Према расположивим информацијама, севернокорејске власти рачунале су на нафтне санкције, што се види по томе што су цене нафтних деривата у Северној Кореји скочиле, објашњава Коркоделовић.
Друга значајна ствар је то што Јужна Кореја планира да врши даље дипломатске притиске на северног суседа, тако да се, према његовим речима, могу очекивати нове санкције и ограничења промета нафте. Већ претходне санкције, уведене пре око месец дана, извршиле су озбиљан удар на севернокорејску економију, забрањујући извоз угља, гвожђа и морских плодова.
„У ствари, верује се да је ово само почетак нафтних санкција, пошто су оне компромис између америчког захтева, у којем се тражи потпуна забрана извоза нафте, и руског и кинеског става да не треба толико оптерећивати обичне људе, јер се сматра да ће нафтни ембарго, као што је то било у нашем случају, имати и значајан психолошки утицај“, каже Коркоделовић.
Очекивани одговор Северне Кореје, како Коркоделовић каже, биће пркосан и са њеног становишта разложан. Наставиће са развојем нуклеарног програма, што ће водити до пооштравања нафтног ембарга све до тренутка када САД и Северна Кореја буду процениле да је време да се седне за преговарачки сто.
Тек тада ће настати велика игра јер САД и Јужна Кореја траже потпуну и безусловну денуклеаризацију, што режим у Пјонгјангу никада неће прихватити, закључује Коркоделовић.
