Голдштајн, који је рођен 22. августа 1928. у Сарајеву, 1942. године се заједно с мајком Леом и млађим братом Данијелом придружио југословенском партизанском покрету, а крај Другог светског рата дочекао је са чином поручника, пишу загребачке „Новости“.
Након завршетка рата учествовао је у борби за успостављање Израела, а у Југославију се вратио током ’50-их, када је на Филозофском факултету у Загребу уписао књижевност и филозофију. Убрзо се окушао у новинарству, а остаће упамћен као оснивач редакције и уредник „Вјесника у сриједу“. Био је и главни уредник издавачке куће „Стварност“ и часописа „Еразмус“, а оснивач је и кућа „Либер“ и „Нови Либер“.
Славко Голдштајн је један од оснивача ХСЛС-а, прве хрватске политичке странке на чијем челу је био до фебруара 1990. године. Био је председник Јеврејске општине у Загребу, јеврејске верске заједнице Бет Израел и Културног друштва Мирослав Шалом Фрајбергер, а обављао је и функцију председника Савета спомен-подручја Јасеновац.
Голдштајн је уредио више од 150 књига, писао сценарије за филмове „Сигнали над градом“ (1960) Живорада Митровића, „Прометеј с отока Вишевице“ (1964) Ватрослава Мимице, „Четврти супутник“ (1967) Бранка Бауера и „Акција Стадион“ (1977) Душана Вукотића. Био је коаутор је књиге „Холокауст у Загребу“ (2001), аутор вишеструко награђиване „1941. —године која се враћа“ (2007). Последњих годину дана живота посветио је истраживању историје логорског комплекса Госпић-Јадовно-Паг, у којем је у лето 1941. убијен његов отац Иво.
Загребачке „Новости“ су његову последњу књигу „Јасеновац – трагика, митоманија, истина“, која је у пролеће 2016. изашла у издању Фрактуре, објавиле у деловима. Био је то његов одговор на свеприсутни историјски ревизионизам који се испољава у негирању природе усташког логора у Јасеновцу.
