Аналитичар Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да сва истраживања показују да је рејтинг Владимира Путина у Русији веома висок и да је бесмислено рећи да је руски председник на овим локалним изборима доживео „пораз усред Москве“.
„Није то био избор за Путина или против Путина, већ се радило о локалним темама. То има донекле везе са Путиновим рејтингом у тим деловима Русије, али не директне. А када се ради о самој Јединственој Русији, она није доживела пораз чак ни у Москви, у већем делу Москве је победила. То је исто као када на изборима у граду Београду Српска напредна странка победи у 90 одсто општина, а изгуби, примера ради, у Старом граду. Не може се рећи да је изгубила београдске изборе ако је поражена на једној општини. У крајњој линији, и опозиција и владајући блок имају неке неке делове града где боље стоје — у природи демократије је да и победник буде негде губитник, тако да су ово претеривања или просто злонамерне интерпретације — тврдње да је Путин поражен. Мислим да су западни центри моћи читаву ствар манипулативно представили, како би могли да тврде да је његова популарност у паду у Русији, што није тачно. Сва истраживања показују да је Путинов лични рејтинг врло висок, а и када се ради о резултатима локалних избора, осим личних, Путинова странка је на тим изборима победила. Тако да Путин није губитник, већ је победник ових избора“, наглашава наш саговорник.
Председник против олигарха
На питање ли би Путин због медијске интерпретације резултата на председничке изборе у пролеће следеће године могао да изађе самостално, без странке Јединствена Русија иза себе, Анђелковић каже:
„Мислим да ако Путин изађе самостално, без подршке Јединствене Русије, то неће бити ни због локалних избора, ни због интерпретације западних медија, већ зато што жели да пошаље поруку одређеном кругу унутар странке. Људи у њему почели су да се понашају олигархијски, као клан власти, а да мање брину о интересима народа. Ако се одлучи на то, онда ће то бити због унутрашњих разлога, као једна врста стимулисања политичке елите да се понаша одговорније, а не зато што је доживео пораз на локалним изборима јер таквог пораза није ни било.“
Драгомир Анђелковић на питање да ли је било неких значајнијих неправилности указује на то да је контрола гласања на руским изборима на високом нивоу, односно да се може упоредити са развијеним западним демократијама.
„Приче о крађама и прекрајању избора у Русији су потпуно непримерене — у крајњој линији, видели смо на примеру америчких избора да тога има свугде у свету, али такве појаве у Русији нису ништа веће него, рецимо, у Француској“, каже Анђелковић.
Време за нову елиту
На регионалним изборима је, иначе, на власт дошло доста губернатора из опозиционих редова. Такве резултате у Кремљу оцењују као подршку курсу формирања нове генерације руководилаца, као и знак да становништво Руске Федерације жели промене.
Аналитичари сматрају да је председник Путин подржавањем нових људи, који су прошли сложени систем тестирања, уједно дао сигнал да је време за стварања свеже политичке елите. Притом, резултати гласања показују да и бирачи имају висока очекивања од „новајлија“, каже Драгомир Анђелковић.
„Путин је свестан да су се, док је Русија пливала у петродоларима, многи унутар система опустили и почели да се понашају инертно, недовољно одговорно и често саможиво. Зато у околностима када земља с мање ресурса мора да се бори са више непријатеља, Путин раскида са старим праксама и максимално активира систем, да у први план доведе способне, младе људе. У том светлу треба гледати на његове последње потезе који се односе на локалну политику — једним делом је то обрачун с корупцијом, другим делом настојање да систем постане ефикаснији, јер неко ко и није корумпиран, ако не ради активно и продуктивно, може да направи штете више од корумпираног чиновника који, с друге стране, нешто и ради. Путин се ухватио у коштац са окошталим системом у жељи да покрене механизме који могу да допринесу економском јачању Русије у новим околностима“, каже Драгомир Анђелковић
Запад покушао да „искористи тренутак“
На питање колико су ови локални избори уопште били значајни у самом руском изборном систему, он каже да „свакако нису били безначајни“:
„Кад се одлучује о ма ком сегменту власти, то је уједно тест и за неке важније изборе. Русија је сложена држава, где постоје разни нивои управљања — од локалних и федералних до обласних. У свему томе, у том великом мозаику, кључна фигура је председник, а прави избори биће избори на којима се буде бирао председник Руске Федерације. Ове изборе можемо само да схватимо као покушај неких опозиционих и западних кругова да искористе тренутак и направе увертиру у председничке изборе тако што би створили лажну слику да ’Путинове акције‘ падају“, каже Анђелковић за Спутњик.
Иначе, једна од главних изборних новина било је то што су грађани Руске Федерације могли да гласају и у местима у којима живе, а не тамо где су пријављени, чиме им је знатно олакшан излазак на биралишта.
