Карло је Србин, његови потичу из Орашца, а Маријет је припадник Бура, потомака Холанђана, првих колониста у данашњој Јужноафричкој Републици.
„Увек сам желео да се венчам у Србији“, каже Карло и додаје да му је „велика жеља“ да његова супруга узме српско држављанство.
За њега би то, како објашњава, представљало поштовање његове културе и нације, а види то и као дуг према покојном оцу.
Његова, сад већ супруга Маријет признаје да је из љубави према Карлу пристала да се венча у Србији и пређе у православну веру.
„Желим да наставим породичну традицију Димитријевића, наравно да сам прихватила мужевљево презиме“, прича Маријет.
Традиција и обичаји били су јачи од афричког сунца, па су сви обичаји поштовани до најситнијих детаља.
Љубав према постојбини, тврди Карло, у је његовој крви, а он је кренуо стопама свога оца.
Нажалост њега више нема, али је емоције према домовини сачувала његова мајка Џенифер.
Димитријевићи ће љубав према Србији пренети и на будуће нараштаје, јер корени не смеју да се забораве.
„Разговарао сам са покојним оцем Негованом у цркви у Африци о Првом српском устанку, о породици, и он ми је све рекао о нашем пореклу. Место одакле потичем је устанички Орашац и ја се тиме поносим“, тврди Карло.
Управо ће Орашац, тврде Димитријевићи, бити место у којем ће они провести остатак живота.