Крајем октобра у Београду ће почети преговори са Спољнополитичким одбором Европске уније о поглављу 31, које се односи на усаглашавање спољне и безбедносне политике Србије и ЕУ. Ово поглавље је посебно осетљиво за Србију не само зато што је војно неутрална земља, већ и држава која има блиске односе са Руском Федерацијом, и која није Москви увела санкције.
Да ли ће се овде отворити и питање увођења санкција Русији, или барем нека врста условљавања или уцене Србије од стране ЕУ?
Професор Бојан Милисављевић каже да је очигледно да садашња спољна политика Србије није потпунo усклађена са политиком ЕУ због њеног односа са Русијом и да у том домену треба очекивати неку врсту притиска.
„Правило је да нека држава усагласи своју спољну политику са Бриселом до момента уласка у ЕУ. Тако да ово питање још неће бити примарни захтев, али свакако ће нам бити испостављен и очекиваће се да се до момента уласка у чланство ускладимо у потпуности са спољном политиком ЕУ“, наводи наш саговорник.
Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже да је тај процес условљавања односа Србије према Русији већ започео нашим интеграцијама у ЕУ.
„Седницу спољнополитичког одбора ЕП треба посматрати као механизам који иде у том правцу. Делимично, то је и протоколарног карактера да би се показало да Србија има и европску перспективу, а са друге стране да се изврши притисак на наше власти да убрзају одређене процесе“, каже наш саговорник.
Пророковић верује и да се предстојећи састанак неће тицати само односа према Русији, већ ће тема бити и нови поглед на косовско питање. Он каже да позиција ЕП није тако снажна и зато би ово што нас чека окарактерисао као „притисак средње јачине“.
Наш саговорник не дели оптимистичност српског министра спољних послова Ивице Дачића, који је на ову тему рекао да очекује да ће се односи великих сила стабилизовати до тренутка кад Србија буде на реду за улазак у ЕУ, јер у противном, неће бити тешко само Србији већ и ЕУ.
„Сукоб између Русије и Америке неће се средити и из тога ће једна страна изаћи као губитник, а друга као делимични победник, а то значи да ЕУ после тога неће изгледати као што изгледа сада. У Сукобу између Русије и Америке, а ја бих пре рекао између САД и БРИКС-а као целине, који се води на више фронтова, мења се равнотежа снага у међународним односима, а на нашу велику жалост, ЕУ у томе не учествује. ЕУ је више објекат у том сукобу, а мање субјекат који игра неку активну улогу. Тако да, какав год исход да буде ЕУ ће морати да се трансформише и њена позиција у међународним односима ће бити много гора него што је данас“, наводи Пророковић.
На питање постоји ли начин да се Србија ипак задржи на путу ка ЕУ и настави односе са Русијом, професор Милисављевић каже:
„Иако је доста тога нама постављено као неки услов који морамо испунити, постоји простор за разговор. Рецимо, као што имамо паралелне и посебне односе са РС, тако треба да инсистирамо и на признању од ЕУ да имамо право на паралелне односе и са Русијом. То би могао бити модел на коме бисмо морали да инсистирамо. Дакле, да се трудимо да испреговарамо што боље услове како бисмо задржали односе са Русијом бар на неком нивоу који је близак данашњем“, уверен је наш саговорник.
Милисављевић додаје да већина чланица ЕУ данас не би ни испунила услове за чланство ако би морала да прође кроз садашњу процедуру што, како каже, јасно говори да нисмо у равноправној позицији али се од нас ипак очекује усклађивање са ЕУ.
