Потписани са Турском, као чланицом НАТО-а, уговор о испорукама „тријумфа“ изазвао је велику буру у руским и западним медијима. Према мишљењу магазина „Нешенел интерест“, овај уговор ће поклонити Алијанси најсавременије руске технологије у сфери ПВО и омогућити да се изради за њих ефикасни „противотров“.
Мобилни вишецевни противваздушни ракетни систем С-400 „тријумф“ — понос је руских конструктора. Још 2007. године комплекс који је испоручен руској војсци може ефикасно да „скида“ са неба сва савремена и перспективна средства ваздушно-космичког напада, укључујући оне које лете брзином до пет километара у секунди. Од њега нема спаса у ваздуху — авиони и крстареће ракете се уништавају на даљини до 250 километара, балистичке ракете до 60 километара. Из почетног положаја у борбени систем се доспевају за три минута.
„Тријумф“ може истовремено да прати до 300 циљева и наводи на њих до 72 ракете. Без обзира на то што војни стручњаци често упоређују систем С-400 са америчким комплексом „патриот“, он безнадежно губи по многим показатељима. Испоруке оваквог наоружања за извоз, тим пре у земље НАТО-а, често изазивају велику дискусију због могућег цурења тајних војних технологија и штете по националну безбедност. Још у фази припреме уговора аналитичари магазина „Нешенел интерест“ су отворено изјавили да би Турска ако купи С-400 дала НАТО-у важне податке о оперативним могућностима система и омогућила да се израде системи за његово неутралисање. По мишљењу аутора чланка, „чак деградирана извозна верзија С-400 даће Западу информације како да се победе најновија средства противваздушне одбране Русије“.
Међутим, руски војни експерт Виктор Мураховски сматра то „некомпетентним брбљањем“, позвавши се на то да се извозни модели значајно разликују по борбеним карактеристикама од оних које користи руска војска и „пажљиво се ослобађају“ од најновијих технологија, које су заштићене државном тајном.
„Састављање пасоша извозног облика контролише структура Министарства одбране — Федерална служба за војно-техничку сарадњу. Без визе војног ресора ниједан део који представља претњу националној безбедности Русије не може отићи. То исто се тиче и комплекса С-400“, рекао је Мураховски.
Експерт је подсетио да неке земље НАТО-а већ поседује противваздушне системе руске производње и да Турска није пионир у томе. Између осталог, по његовим речима, Грчка већ одавно користи системе С-300 и „бук“, без било каквих проблема.
Расклопити С-400
Што се тиче извоза С-400, осим Турске, уговор за њихову испоруку Русија је потписала само са Кином. Закључивање уговора званично је објављено у априлу 2015. године. Кина намерава да купи три комплета — до 48 лансирних система. Испоруке би требале да почну ове године. Осим тога, воде се преговори и са Индијом о куповини пет комплета (до 80 лансирних система).
„Сви страхови око губљења технологија су преувеличане, посебно у области која се тиче противваздушног ракетног оружја. Чак и ако расклопе систем и покушају да извуку из њега неку војну тајну, мислим да неће ништа успети. Исти такав систем је био испоручен Кини, а тамо су га сугурно расклапали“, сматра главни уредник магазина „ваздушно-космичка граница“ Михаил Ходаренок.
Михаил Ходаренок је нагласио да ће, без обзира на смањење неких функција, извозни „Тријумф“ у целини сачувати борбени потенцијал и Турска ће добити једно од најсавременијих система у свету који може поуздано да затвори ваздушни простор земље.
Главни уредник магазина „Извоз наоружања“ Андреј Фролов изјавио је раније да су такви комплекси потребни Анкари ради заштите од околних суседа.
„Главни противник Турске у региону је Иран који поседује јако ратно ваздухопловство. Притом Иран може да се заштити од могуће одмазде системима С-300 које им је Русија прошле године испоручила. Уз то Анкара, има напете односе и са Дамаском који поседује тактичке и оперативно тактичке ракете далеког домета, сок су системи ПВО Турске врло слаби“, сматра Фролов.
