Русија је 10. септембра прославила Дан тенкиста, званични празник посаде тенкова, који је установљен давне 1946. године у част достигнућа оклопних и механичких снага у Великом патриотском рату. У светлу ове прославе, дописник РИА Новости Александар Короленко написао је чланак о једној од најупечатљивијих епизода херојске тенковске посаде током рата: невероватан напад једног совјетског тенка Т-28 у окупираном Минску у јулу 1941. године.
Био је 12. дан рата
Почетком јула 1941. године, средњи тенк Т-28, којим је руководио мајор Дмитриј Малко, погођен је у нападу оружаних снага нацистичке Немачке приликом повлачења са колоном других совјетских механизованих јединица близу Березина, око 90 километара источно од Минска, који су нацисти окупирали убрзо након почетка рата. Мотор је оштећен. Малко, искусан механичар, успео је да га поправи, али је безнадежно завршио иза остатка колоне. Уместо да покушају да стигну остале, официр и његова посада одлучили су да оду на запад у посету Немцима у Минску. Допунили су муницију у напуштеном војном складишту и Т-28 је кренуо западно до белоруске престонице.
Копнене снаге маршала Ханса Гудериана већ су напредовале на исток, а усамљени совјетски Т-28, који се кретао поред пута, није привукао велику пажњу Немаца, који су навикли да с времена на време угледају „трофејна“ непријатељска оклопна возила.
Ватрени пробој
На путу ка западу Малкова посада ударила је на колону немачких мотоциклиста око 40 километара од Минска, на мосту преко реке Свислах.
„Т-28 сјурио се у колону пуцајући на непријатељске снаге из топова и из четири митраљеза, после чега је посада уништила два немачка камиона, оклопно возило ’Ханомаг‘ и десетине немачких војника испред дестилерије. Кренуо је ка граду и ускоро је Т-28 пуцао на нацистичке трупе на улицама и у парку ’Горки‘ у којем је био војни логор“, написао је Короленко.
„Током њихове изненадне акције у Минску, шесторица совјетских тенкиста уништили су и онеспособили десет непријатељских тенкова и оклопних возила, четрнаест камиона и три артиљеријске батерије. Немачке трупе претрпеле су тешке губитке од укупно 360 војника и официра“.
Храбра посада Т-28 возила је кроз центар Минска пуцајући из свих оружја, пре него што су Немци схватили шта их је снашло. Немачки антитенковски топ испалио је пројектил на совјетски тенк, чији је предњи оклоп амортизовао хитац, после чега је мајор Васечкин узвратио ватру и уништио топ.
Короленко је написао да се, након што је њихова мисија завршена, „Т-28 умало пробио из града, али га је на периферији код Калваријоског гробља засула непријатељска артиљерија. Посада црвеноармејаца успела је да побегне из запаљеног тенка“.
Судбина посаде
Чланови посаде имали су различите судбине. Возач тенка мајор Васечкин напустио је возило кроз командни отвор пуцајући из свог ТТ пиштоља пре него што су га нацисти убили. Кадети Александар Рачитски и Сергеј (презиме непознато) такође су убијени. Кадет Николај Педан је заробљен и провео је четири године као заробљеник у концентрационом логору. На крају је ослобођен, поново мобилисан, да би се демобилисао 1946. године. Кадет Фјодор Наумов се скривао, а после се придружио моћном белоруском партизанском покрету. Тешко је рањен 1943. године и евакуисан на исток.
Комадант посаде, мајор Малко успео је да побегне из Минска и продужио се на исток где се срео са совјетским трупама.
Малько Дмитрий Иванович механик-водитель Т-28 в оккупированном Минске уничтожил более 300 фашистов, 10 бронемашин pic.twitter.com/Vh3ply0lhh
— Дмитрий Бурдинов (@Byrdinov) 28. март 2016.
„Борио се у тенковским трупама до краја рата, а његов тенк је запаљен 16 пута. Дан победе дочекао је у источној Пруској, као заменик команданта тенковских јединица. Тачно три године након рације, у јулу 1944. Малко се нашао у ослобођеном Минску и видео је олупину свог Т-28“, написао је Короленко.
„Касније, у пролеће 1945. године америчка контраобавештајна служба испитивала је немачког мајора Рудолфа Халеа који је заробљен у рурској области. Током испитивања, мајор је рекао Американцима да је у лето 1941. године његова јединица и комплетна опрема готово потпуно разорена након изненадног појављивања совјетског Т-28 у Минску. Америчка команда проследила је његово сведочење совјетским колегама. Међутим, нико није веровао причама тенкисте Дмитрија Малка и немачког мајора Рудолфа Халеа. Тек 1966. године, кад је Николај Педан потврдио причу, Малко је одликован Орденом првог реда Великог патриотског рата“.
