После године драматичних изборних циклуса широм Европе, немачки грађани добиће прилику да се 24. септембра изјасне хоће ли их садашња канцеларка Ангела Меркел и њени демохришћани водити и следеће четири године.
Европски аналитичари оцењују да су избори у Холандији, Француској или Британији показали сву несталност данашње европске политике. Међутим, немачке изборе оцењују као својеврстан референдум о досадашњој политици Ангеле Меркел, која се кандидује за четврти мандат. На испиту је њена политика Немачке као политичког и економског лидера Европе, оцењују они.
Стална препуцавања, својеврстан вербални рат на линији Берлин—Анкара између турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и Ангеле Меркел, у први план ставили су и питање како ће на изборима гласати и турска мањина која живи у Немачкој.
Пре неколико дана у немачком граду Келну осванули су плакати преко којих Ердоган оптужује канцеларкину партију демохришћане (ЦДУ), социјалдемократе (СПД) које предводи њен главни такмац Мартин Шулц и „зелене“ за игру у којој „што више тучете Турску, више гласова добијате". Супротстављање овим партијама, пише на плакатима, јесте „борба части“.
Немачки министар спољних послова Зигмар Габриел и министар правосуђа Хајко Маас упозоравају да Ердоган шири пропаганду путем државних медија, политичких група и џамија под контролом Анкаре, наводећи да се ради о претњи демократској култури Немачке, а шеф Унутрашње безбедносне службе (БфВ) Ханс Георг Маасен упозорио је на активности турске тајне службе МИТ у Немачкој, која, како Маасен каже, надзире и застрашује Ердоганове политичке противнике.
Турски министар за европске послове Омер Челик оптужио је европске лидере, на првом месту Ангелу Меркел, да су антитурске изјаве усмерене на скретање пажње са виталних проблема ЕУ, као што су мигрантска криза, „брегзит“ и финансијска реформа.
„Заиста смо разочарани Меркеловом и још некима из ЕУ: у једном од најтежих тренутака у историји, наши пријатељи и савезници оставили су нас саме“, рекао је Челик, који је на новинарско питање осећа ли се Турска изданом одговорио кратко са: „Да“.
У корист отопљавања турско-немачких односа не иде у прилог ни изјава Ангеле Меркел да ће поводом хапшења два немачка држављана у Турској Берлин реаговати одлучно и вероватно преиспитати своје односе са Анкаром.
У таквом окружењу немачки гласачи турског порекла треба да се одлуче за кога ће да гласају.
Немачких гласача турског порекла има око два процента, што не представља велики број бирача, каже дописник листа „Политика“ из Берлина Ненад Радичевић.
„Ипак, у овој кампањи, у којој, пре свега, социјалдемократе Мартина Шулца, који покушава да смени Ангелу Меркел, броје сваки промил, а камоли проценат, и те како може да има утицаја, будући да су турски бирачи раније већински гласали за социјалдемократе и нешто мање за ’зелене‘, а понајмање су гласали за демохришћане Ангеле Меркел“, објашњава он.
Иако су Турци који живе у Немачкој конзервативнијих идеолошких опредељења, наставља Радичевић, нису толико блиски немачким конзервативцима, него су им више привлачне, како каже, радничке теме, будући да се ради о радницима. Због тога се већински опредељују за СПД. Процене су да је на прошлим изборима за СПД гласало између 60 и 64 одсто гласача турског порекла, каже Радичевић. Око 19 одсто гласало је за „зелене“, а тек око 7 одсто за канцеларкине демохришћане.
Изјаве немачких званичника нису упућене турским бирачима у Немачкој, напротив, оне су упућене немачким бирачима који су протеклих месеци развили, како Радичевић каже, поприлично антитурско расположење, између осталог и због нарастајућих тензија, хапшења новинара и немачких држављана (тренутно се у турским затворима налази 11 немачких држављана).
У том смислу, изјава Меркелове да се залаже за прекид европских интеграција Турске и да Турска неће ући у ЕУ, је, према Радичевићевим речима, изнуђена.
„Иако су њени Демохришћани годинама били ненаклоњени Турској, она жели Турску да привуче европској заједници, не можда да буде чланица ЕУ, али да буде чврсто везана за европски блок. Ово што смо чули протеклих недеља је популизам који, очигледно у предизборној кампањи није стран ни једној Немачкој. Као што није био стран ни Ердогану усред предреферендумске кампање минулог пролећа“, закључује Радичевић.
