„Индекс“ пише да Драгић има велику и богату каријеру у НБА, али да је утакмицу живота одиграо за једну од његове две отаџбине, у финалу Евробаскета, за победу Словеније против Србије 93:85.
„За 31-годишњег Драгића, који се тако након 12 година идеално и сензационално опростио од репрезентације, ово финале било је ’вин-вин‘ ситуација, јер колико год да воли Словенију, ништа мање не љуби Србију“, пише „Индекс“.
Загребачки портал подсећа да је Драгићев отац Маринко Србин из Зворника, одакле је с 15 година дошао у Словенију и тамо упознао Мојцу. Као плод њихове љубави родио се Горан.
Хрватски сајт оцењује да Драгићу порекло, националност и вера које баштини по оцу никако нису само део породичног фолклора или прошлости.
„Он до своје српске и православне стране и родбине од Зворника до Пожаревца и те како држи. Знају то сви који прате његову каријеру још пре овог ЕП-а“, пише „Индекс“.
Као и многи други медији у комшилуку, хрватски портали приметили су да Драгић сваку успешну акцију за Словенију слави „на српски начин“, с високо подигнута три прста обе руке.
„Приликом напетих ситуација редовно се крсти с три прста, а после финала, на доделу награде за МВП-а првенства, дошао је с православним крстом око врата“, пише „Индекс“.
„Србима све ово, као и податак да је Дончић такође по оцу Србин, док је и словеначки селектор Србин Игор Кокошков, донекле олакшава тугу након пораза у борби за злато. Теше се, наиме, да су ’Срби изгубили од Срба‘“, иронично закључује загребачки портал.
„Свака част Препеличу, Блажичу, Рандолфу и Николићу који су на крају, након што су им се вођа и највећа звезда повредили, преломили утакмицу. Али да није било Драгића и његовог првог полувремена, словеначки неочекивани хероји на крају би забијали почасне, а не победничке кошеве“, закључује „Индекс“.
