Стејт департмент је у овој ситуацији стао на страну Кијева, оцењује за Спутњик Вадим Колесниченко, бивши народни посланик у украјинском Парламенту.
„Али, када је реч о размештању мировњака, неопходно је узети у обзир и став другог учесника конфликта, то јест Донбаса. Осим тога, увођење мировњака неће решити основни проблем, који лежи у чињеници да Кијев не спроводи споразум из Минска“, каже Колесниченко.
Што се тиче предлога о размештању мировњака на украјинско-руској граници, он додаје да би то довело до формирања енклаве у Донбасу и обустављања хуманитарне помоћи из Русије.
„Добро се сећамо ’успеха‘ мировњака УН широм света: они често нису били у стању да спрече насиље против цивила, тако је било у Африци, тако је било у Југославији, зато сматрам да, уколико дође до њиховог размештања у Украјини, мировњаци не би требало да добијају било какве ’проширене надлежности‘“, каже Колесниченко.
Политиколог Александар Дудчак подсећа да је немачка канцеларка Ангела Меркел рекла како је неопходно да мировњаци имају приступ читавој територији Донбаса. Он сматра да је немачка канцеларка нешто помешала, пошто се ради о мировњацима, а не о окупаторској војсци.
„Јасно је и зашто Кијев подржава размештање мировњака на руско-украјинској граници. Зашто онда не инсистирају да ’плави шлемови‘ буду присутни у северним украјинским областима, због наводне ’руске агресије‘, или на граници са Мађарском, која је званично изјавила да прекида подршку Кијеву на међународном нивоу, због његове лоше политике према мањинама? Ако говоримо озбиљно, сада је немогуће предвидети како ће изгледати формат размештања мировњака, али је јасно да они морају бити присутни само на линији разграничавања, јер је њихов примарни задатак да спречавају провокације и кршење режима прекида ватре“, закључује Дудчак.
